Delo

456 Д Е Л 0 На велико изненађење њенога госпоства њен муж ипак не ставн Родену на расположење трндесет тисућа Фуната стерлинга. Он само депо понудн Родену руку кад год би му се свидело доћи у Енглеску и затражити је. Захваљујући се г-ђн Кролеовој на леиом мишљењу о Ледп Џенн милостпво изрази готовост да се њеном сину увек нађе при руци. Тако се ова два брата потнуно измирише. Кад је Ревека дошла у Лондон Пит и његова жена нпсу билн ту. Пшле пута је прошла она покрај старнх врата у Парк Лену да внди: да лп су се они уселпли у дом Мпс Кро<1сове. Али се онп не појавише, и опа од Раглеса дознаде о њпховом кретању: како је Мис Кролеова послуга бпла отпуштена са добрим бакшишом, и како је г. Пит само једном долазпо у Лондон, кад се задржао на неколико даиа, уредио посла са адвокатнма, распродао све Француске романе Мис Кролеове једном антпквару у Бонд Стриту. Ревеки је опет са њених неких разлога било н сувпше дуго чекати на долазак њене нове рођакс. — Кад дође Леди Џена она ће ме увести у лондонско друштво мпслпла је Ревека. — А жене! Ппх! Потражиће мене и оне, кад виде да ме н људн траже. V извесннм случајевима жени је нотребна једна ствар као шго су јој потребна кола илп букетп, а то јс другарица. Мени је увек било чудно како то да по које нежно створење, које не може да жнви без симпатпја, нма по какву грубу другарнцу, са којом се ннкако скоро не растаје. Менн нзгледа увек некако морално н спасоносно кад видим да то нензбежно женско у његовој нзношепој хаљини седи иза своје драге пријатељице у оперској ложи, илн на доњем седишту у колнма. Тек мн дође некако тако угодно као неки остатак од оног египатског обичаја: да иза оннх што се госте стоји мртвачка глава. Чудноват сардонскп иојав на Тржишту Људских Таштина. Та н она нропала, огуглала, лепа, несавесна, без срца г-ђа Фајербрасова, којој отац због њс од стида умре, па н сама љупка, дрска г-ђа Мантранова, која ће прескакатн свакојаке препраке, какве само људи могу измислити у Енглеској, која сама тера своја кола у Парку, док јој мати држи телалницу у Бату, чак н те, које су толико дрске, да бп рекао човек: е се онс никога живога на овом свету пе плаше, чак н оне ие смеју изпћи у свет без такве пријатељице. Та сувише осет.вива створења неизоставно нмају но коју, на коју ће се паслонити. Тешко да их на јавном месту видите бсз једне такве иратитељке иза леђа, у овешгалој, свнлсној хаљинп. — Родене — рече Века једном у неко доба моћи, кад је још седела једна иартија господе око њене разбуктаде ватрс у салону (јер су људи долазилн њеној кућп да им нрође остатак ноћи, а код ње је било п сладоледа н каве боље него пгде у Лондону за њнх). — Ваља ми пошто но то један рундов. — Шта? — уинта Роден са једнога стола за есахДе. — Рундов! — рече лорд Саутдаун. — Драга госпођо Кролеова,