Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 455 лепом дому у Лондону, у евакој удобности. Тако сн нобеснео бно да сн хтео убнти брата, безбожни Кајнне тп ниједан. А куда бн нзншло да си остао све једнако срдит? Нп свн мудраци овога света не новратпше нам теткине новце, п мпого је бо.ве да смо у иријатељству са твојим братом н снахом, него у непријатељству, као оне Бјутове будале. Кад умре твој отац биће нам у Краљичином Кролеу днван зпмски стан. Пропаднемо лп тп ћеш бити учитељ јахања, и надзорник коњушара, а ја могу стати за гувернангу деци у Ледп Џене. Да нропаднемо! Којешга! Пре гога ћу израдити ја теби какво добро место. А могу умрети п Пит и његов синчпћ на тп ностати Сер Роден, а ја Мајледи ! Да смо ми живи, иа ће све биги, драги мој, умећу ја од тебе направитн човека. Ко ти је нродао коње ? Ко те одужио ? Морао је прнзнати Роден да за сва та доброчпнства он пма да захвали само својој жени, и да се у будуће повери њеном руководству. Одиста, кад се Мис Кролеова раставп с овим светом, п кад 11ит добп сав новац, око којега су се њенн рођацн гужвалн, а Бјуг Кроле дознаде да је њему н његовима остављено само пет гисућа Фуната уместо двадесет тисућа, на које је он рачунао, он се због тог неуспеха тако озлоједио, да се искалио на својем синовцу најпогрднијим речнма, н распра, која је вечито тнњала међу њнма, заврши се савршеним ирекидањем мећусобнпх им односа. А ионашање Родена Кролеа, онет, којп је добио само сто Фунага, тако је зачудпло брата му н задивило снаху, да је ова постала склона да мплостиво погледа на све чланове у иородпци њенога мужа. Он написа из Нариза брату једно отворено, људско н искрено писмо, у којем је рекао : да он лепо зна: да је овом женидбом изгубио наклоност теткнну, а, н ако не крије како се јако иреварпо о њеној иопустљивости, да му је мило што је новац остао у њнховој лпннјн породично.ј, и да честита својему брату од свег срца на лепој срећн, да поздравља снаху са надом да она неће заборавити г-ђу Роденову. Ппсмо је завршено са једном II.П. Ревекиним рукописом, која је молила да јој се допусти да честита заједно са њеннм мужем. Она се вечито сећа љубазности г. Кролеа, док је она још била сироче без игде пкога као васнптачица његовпх сестара, о којих се напретку увек жпво интересовала. Пожедела му је много среће у браку и замолнла га за донуштење да пзјавн своје ноштовање Леди Цени (о чијој јој је добротп цео свет говорпо), н да се нада: како ће једног дана моћи представитн својега синчића стрицу н стринп, те молн да буду ирема њему добро расположенн. Ппт примп ово врло мнлостиво, мнлостивије него што .је Мис Кролеова примала сличне раније саставе Ревекпне у Роденовом рукопису. Шго се пак тиче Леди Џене, њу је ово пнсмо тако очарало, да је помнслила: е ће њеи муж сад поделити на два једнака дела завештање и један послати својему брату.