Delo

БОЉЕ IIКАД НЕГО НИКАД кгитичка опажлња Ив. Гончарова. — НАСТАВАК Рајски је талеатован, ади је припремна школа за таленаг тегобеа, иште делога човека, и за њега који је одрастао још у период обломовскога сиа, преко нотребна, но није имао кад: нова га је епоха затекла већ израслим. Он се баца иа живопис, отуда на скултуру, нише роман, непрнправљен технпком нн за једну ни за другу уметност. Нове идеје кипе у њему, он нредосећа блиске реФорме, сазнаје истнну новине, и паштиседа ратујезасве те велнке п мале слободе чпје се примнцање осећало у ваздуху. Али се само пашти. Он се бори, трудећи се да сломи зид велпкосветске затвореиостн, са СоФијом Бјеловодовом која се повукла у своја иородичпа нредања, у пристојностн бонтона, речју у арнстократско обломовску непомпчност пгго је нрелазпла наслеђем с колена на колено. II дабогме да нема успеха, јер га је изазвала на борбу корист, обожавање живе лепоте. Ои жели да нобедн не та укочена предања, ч*еудалну охолост, и да изазове на жив, нов рад ум и дух Софијин, он жели да победи кузнну, женску — себе радп. А рада, скоје рођене снаге. примера, нс упосп у ту борбу, и зато нема успеха. < )н ако п нс спава по обломовски, тек се иробудио, н зна шта да ради, али мв ради. <>н јс само у узбуђењу иламтео за радом, а највнше се клањао лепоти, н с те је стране можда нсшто н дирнуо СоФију али нс у своју ко* рпст. Она се мршгн при његовнм тврђењнма о иеопходиости рада, труда, ослобађа се од гога новцем у корнст спромаха, алн застаје на његовпм ватреним речнма о љубави н о слободи да човек сам расиолаже својим есећањем п собом. Потреба те слободе затрепернла је п у њој иесвесно,. ср је он утицао не на сазнање н уверење њено но само на живце. <)на.