Delo

БОГБЕ НЕАД НЕГО НИКАД 4о1 Сам он жпвн нод јармом још неизоставиога сељачкога ропсгва и обпчаја што су тада постали , и с тога се бори само речпма а не делом : светује бабушку да распусти сељаке на све четпри стране и да их нустц да раде што хоће, а сам се не меша у посао н ако је нмање његово. То колебање п неодлучност сасвпм су природнп: колебало се цело руско друштво п сваки његов кутпћ. Крупнп п значајнн преврати не могу се вршпти као промена одела, они се врше поступно, док свп атоми не савладају врење п не слпју се уједно. Такве су све прелазне епохе. Свакодневна штампа смејала се некад тој поступностп и подруг.ђиво је прозвала иостуттицима све присталице тог мудрог закова којн је староме давао да прожпвп своје време а новоме да се утврдн без наспља, боја п крви. Не могу да се данас сетпм а да се не насмејем компчне забуне некојпх стараца кад су се појавнли доста оштрп спмптомп такозваног нихилизма. Тп старци ппсу нмалп ничега свога т. ј. онога што се назива мишљењем н уверењем, а међутпм пмали су неког самољубља да пзгледају сувремени, да не заостају пза прогреса, — а како распознатп шта је прогрес а шта ннје, нпсу зналп. јер ннсу пмалп спреме. У штампп су се појавила, п поред цензуре, некоја смела наговешгења соцпјалнога карактера, међу омладнном се показао некп покрет, и старци су се упла шн.ш, ннсу зналн шта да кажу о тим књигама, о омладпнп — да ли да стану уз њу плп против ње, тамо пли амо. Рајски је успео да сломи једну стару дупљу која је узалуд стрчала и свакога бола не дајући места новнм пзданцима, на име старога чиновника, генерала Тичкова. Овде се и бабушна заједно с њим удружила, и обоје су једним ударцем уништили ту трулу цепаницу. Она је то учинпла за то што је овај незаслужен положај хтео днћн внше значаја што га нма старпна рода. Рајски га је казнио као старога подмићивача н самовољника који је свима грубо наметао свој нреживели ауторигет. II сав кутнћ кад се трезвено огледао, прнзнаоје истину у том Факту, махнуо се слепога уважења према нрошлости, непотребном , шгетном, и одобравао је Рајскоме. Вабугику су примилп повољно свп у публици. Нико нпје ништа говорпо противу њене слпке, н ја сам слушао само нохвале. Али штаје у ствари та бабушка? Сажет смисао целог моралног склада ове старице исказан је у самом роману. Ево тог обрпса. „Бабушка говорн језиком иредања, сииа иословице, готове сентенције старе мудрости, алп при ма каквим новим, неочекпвапим за њу случајнма, код ње је излазила на видик њена рођена снага и она је радила на свој