Delo

« Роујез! кпјЈгеупозИ ћгуа!зке ј згрзке. Нарјзао Т)у. Ојиго $игтт. 1898. 8°. 317 стр. 2а§те1з (Ки§Љ 1 Оеићзсћ).*) Једва једном добисмо српско-хрватску историју књпжевностн ! тако би човек могао узвикеути угледав ову врло лепо опремљену књигу, у којој има чак п врло много слика, и ако то не бн било библџографскп тачно, јер се зна да је једну нсторију књшкевпости паписао Стојан Новаковић, а другу, још у две књиге, С. Љубић, да п не помињем своју књигу од 1867. годнне која је остала недовршена. Алн Новаковићева књижица је суха, врло кратка ручна књнга, а Љубнћ је целога свога века, иа н у своме „Огледалу“, впше археолог н скуиљач докумепата, мало подесан за књпжевно-историска истраживања. Писац ове књпге имао је дакле збиља мало претходннка. За шире круговс хрватске и срнске пнтелнгенцнје заиста још није било такве књиге, каква је по намери п жељи вреднога издавача имала да буде ова. Господпну д-ру Шурмину мора се прнзнати заслуга да је нрви пут на сриско-хрватскоме језику учинно покушај, да за шнру публнку заснује и пзради целокунну слику литерарног рада Хрвата и Срба од најстаријпх времена до данас. Разуме се но себн да је због нрилпчно скученога одмеренога простора од нешто више од 300 страна (рачунајући ту и илустрације) слнка та, ако збиља као таква треба да утиче на чптаоца, могла бити изведена само у сасвнм главпнм цртама, да се не узимају у обзнр многе поједнпости којс би сметале прегледу н целокупноме утпску. Иначе је бнла опасност, да нриповедач, пмајући на уму краткоћу за којом тежи, не уиадне у суво на*) Овај ће приказ уваженога нам слависта изићи на немачком језику у најновијој свесци његова Архива за с.говенску фгиголотју у књ. XXI. Захва.Ђујућн уваженом писцу који је имао .Ђубазноет сетити се Дела и послати нам свој приказ, радујемо се што га можемо донетп у ерпском преводу својим читаоцима у ието време кад се н орпгпнал појављује на свет. Уредн. „Дела“.