Delo

474 Д Е Л. 0 трећа за Карбон и остаде палеозојске тереве и, најзад, нарочнто за серпептине н трахитоидне стене. Поред овнх лпнија на карти су нарочпгим сигнатурама обележене Формације, које се у дотичннм областима налазе. Изолованп н мањн терцнјарнп басени по мезозојскпм и старпјим тереннма нису, због локалног им значаја, нарочито издвајани; онп су већином у довољпој мери назначени самом нојавом угљеног терена, било лигнита нли мрког угља, који су па карти уцртанн.* 7. С в е т. II. Стеваповић реФерише о раду Ферда Коха Берил из Мотајице (Гласнпк Земаљског Музеја, јануар-март 1899.). „У нодножју планине Мотајице, у Босни, налазе се у пегматптскпм жпцама гранита кристали б е р и л а. Има их зеленпх н безбојнпх. Крпсталне су •горме обичне. На њима су иосматране оптнчке аномалије, које су на берилима бнле већ познате. Писац закључује, да су бернлски кристали двооснп, да су, због тога шго се ламеле косо помрачују, ниже симетрије од хексагоналне, и да мнметнчким срашћивањем дају хексагоналне Форме. Крнстали су пуни инклузпја“. .