Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 487 сног ирава, тако и он са уздржаном .Ђубављу, без јаких нзлпва осећаја, дрта рвање бедних људи са прпродо.м и са људима, оним другим људима. Ои IIX не црта с опом анатомском равнодушноћу, хладно н безосећајно, као што чине Зола и Мопасан са својим бруталним и ожпкотпњеним сељацима, у вечптнм нсторијама о спловањима, иббацивањима и убнствима по салашнма; неки ветар тонлоте и нежности, саучешћа п љубави, бије кроз све приповетке п даје пм извесну драж, која се више осећа но шго се речима исказује. II када одбијете нзвесну неснгурност у држању иера, што је врло прнродно, када одвојпте на страну јако и видљиво иовођење за велпкнм узорима, што је врло нојм.Ђнво, и када не губнте из вида да све то временом и веџбањем пролази, а да остаје оно, чега у овој књпзн има, снособност за осећање живота и всрио п живоиисно представ.Ђање његово, љубав према иослу п према предметнма које црта, Биједни Људи пмају евоје вредностп, ако не онолико колико се иеделикатпо почело трубнти, а оно бар толико да се у књпгама наше књнжевностн могу забележити као примање. Ј. Скерлић бгатађка I бИИбМа ћпа^ко^а Ш егрнко^а кпј1/еупо°’ је/лка. Харјаао Вг. Т. МагеНс, кг. зуеис. рго!еаог 2а°дећ. 1899 Вел. 8-на, стр. Л71 и 700 и 2 листа. Штампом п накладом Хартманове књижарннце у Загребу изашла је „(тгашаОка 1 зШкШка ћгуаГзко^а Ш згрзко^а кпјјгеупо^ је251ка.*^, КОЈу је ЈОШ ире две године почео спремати за штамиу прожесор загреб. свеучплншта д-р Т. Маретић. Нема сумње да ћс се овом значајиом послу иризнатога хрвагског научнпка н доброга пријатеља српекога од срца зарадовати сваки онај наш образоваиијп чнталац, коме је стало до правнлиостн. чнстоте н лепоте заједнпчкога иам, п српског н хрватског, књижевног језика. II ако опсегом великан научнпм градивом богага, књига је, ова опет намењена ширем кругу, јер је пнсцу бпо задатак пзрадпги оиисну, а нс упоредну нити нсторијску, граматпку језика „срискога нли хрватскога“ (унраво са.чо срискога, јер је грађа узимана, као што се на 700. страни изреком каже, само нз Вуковпх н Даничићевих дела н из оннх српских народннх умотворина, које је Вук издао на свет). За сада номињемо само то, да је ова граматика (стилистика* је у књпзи незнаган само додатак) велика добнг за нашу националну граматичку литерагуру. Хоће лн нак она иосгићн п оно што ппсац жели, да буде тј. „нормалиа н потнуна граматнка“ иравилиога нам данашњега књижевног језика; хоће лп она, другим речима, битп нрави граматичкн канон српско-хрватски — иресудпће стручна критика, ко.ја је, у осталом, до сада увек била наклоњена и учености п марљпвостп пишчевој. — Књпзп је цена четпрп п ио Форинте.