Delo

ДВАДЕСЕТОГОДЦШЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 6', За то се не може кривитп само Аустрија , јер цела за падна Европа схвата цивилизацију само као спољашну иолитуру, коју она справља, и којом премазује свакога, који јој у руке падне, па хтео или не хтео да буде иремазан. ^ том се огледа прави смер премазача. Ако нолитура прионе коме, кога су премазали, за душу и тело, онда је она споредна ствар. Мазалачка заузетост не гледа при том, да ли је политура потребна била, и да ли се њоме не замазује каква стара и можда лепша од ње. Само се премазује и нремазује брзо, свуда без прекида, иремазују и онога, што се смеје и онога, што плаче. Све оригинално и особено пропада нод тим премазивањем, а кад се цроиусти, да се који комад особите вредности п орпгиналности цремаже, мазала и то не оставе, њихова четка изврши и ту своју дужност као помамна, и неће престати све донде с мазањем, док иод њим не ишчезне и лоследњи траг онога, што народ и појединци једино имају нраво назвати својим. Карарски мермер, албастар, злато п сребро, све мора бити премазано, као да ће тек тада добити своју праву вредност. Сваки трговачко-индустријски агенат, има своје особено мерило за цпвилизацију. Ако се крене на пут са патентираним штрцалжама, неће признати какву општину за просвећену докле год не поручи код њега ову робу. То исто бива и са сваким грађанином, кад се агент крене на пут с патентираним качкетама, подвезама, чачкалицама, штирком, копчама. Ко не купи, убија сам своје добро име. Истина, је међу тим, да ти трговачки агепти, који се, полазећи са западне Европе, разиђу по целом савету, додирујући и најудаљеније крајеве на земној кугли, с краја на крај света , утичу по који иут необичном агитацијом својом, агитацијом свестраном, неустрашимом, неуморном, удешеном до најмањих ситница али, не заборавимо , да тај период трговачко - индустријског цветања западне Евроие, који производи све могуће • и немогуће, потребне и непотребне артикле, не репрезентуЈе (не преставља) никакву мисао, нити ]"е пропагира, нитн се за њу загрева, нити се за њу бори. А и не може то чинити, јер је без идеја, јер му је срце сагорело а мозак усахнуо у гроДело XXII з