Delo

Д Е Л 0 66 зничавом нанрезању за гомилањем земаљског блага — земаљ<ског богатства. Словени, ценећи високо те дарове , што их западна цивилизација рађа за цео свет, који заиста имају светску и опште човечанску вредност, разилазе се с њом у питању, да ли је потребно, да ли је добро и да ли корисно гт сам циљ цивилизације, да се народима бришу све особине, често и најлепше, које ни најсјајнија туђа цивилизација не може накнадити. У том иитању Словени стоје на гледишту самосталности, народне индивидуалности и разноликости. А Словен се може доиста растужити кад погледа, како староседеоци Босне и Херцеговине или брзо нодлежу иоплави окупаторске цивилизације, или тону у безначајност и сиротињу. Фрања Бартош врло лепо прича , како су у Моравској ионикле бајке о дивљим женама. Неко људско иоколење, које је било у опадању, уступало је новом нараштају своја питома становишта, а само се , повлачило све више у брда и планине. И док су нови становници благовали у тучним равницама, стари су се борили у својој усамљености с највећом нуждом, и само их је она ио који пут сатеривала у долине, да стану под прозоре нових господара, док им не уделе какву милостињу. Па и својим становањем ио шумама користили су својим насилним наследницима. Научили су их нарочито да познају лековито биље. Али у ближе везе с њима нису дошли, бојали су се једни од других. Несрећни изгнаници су добили од оних што су их изгнали име дивљака , а женска њихова половина дивље жене.У окупираним земљама однос између две струје, окупатора и окуиираних, још није добио тај облик без наде, али се већ отиснуо тим ггравцем. Пут тај пробијен је и утврђен средином. дуж које на једној страни стоји сиротиња и беспомоћиост окуппраних, а на другој охолост и презирање окупатора. Иремда у окунираним земљама у очи бије иротивпост измсђу повога и старога, туђега и свога, окупаторскога и домаћегв, инак она нигде није тако приметна, тако оштра и неномнр.љнва, као у Требињу.