Delo

82 Д Е Л 0 цариградској цркви очувамо васељенскп карактер и останемо V пеокрњеним односима према њој. данашње се „ншзматичко" Бугарство. под окриљем пракославне Русије, увлачи чак и у најзападнпје српске стране у европској Турској. Онда, кад ми залажемо сву своју снагу да бисмо у Душанову Прнзрену и Скопљу добили Србпна за епископа, оно се, без по муке, кроз егзархатске владике, утврђује у областима с десне обале Вардара. А ми? — ..Нећемо у шпзму и нећемо владике Фанарпјоте“ — рече један некадашњи професор нсторпје српске.1) као да то може једно с другим да се сложи. Поступак апсолутно сличан нашем необичном пријатељству према Турској, чије трајање ми продужујемо докле она кроз своје Арналгте не успе угасити последњи српски живот у колевци старе наше државе, докле Косово не опустн Србима, и докле око наше јужне гранпце не образује један широки појас арнагтски. Док ово друго чинимо да не бисмо изгледали како не разумемо велику политику коју Јевропа води, оно п])во желимо ради јединства Православља, за које цариградска 1Гатријаршија мари, видели смо већ како. Ми смо се нашли да се супституирамо дужностцма једне васељенске цркве. Оно што Костадин■) помиње као могућност. то је, рекло би се, већ постало стварност. ,.Ако ли Грци — казао је он — с правом Патријаршије у својим рукама, наставе н према Србима и Румунима Европске Турске оно, чим су раније од бугарских и српских племена сами створили, Егзархију, мнра у цркви бити неће; трзавице ће се наставнти. и ако се п не створи нова егзархија, ако се и не васпоставн пећска и охрндска Патријаршија, незадовољне ће стпхпје тражити све друге начине да узбијају искључиву и тесногруду грчку управу. А пошто уз ту управу нема никакве државие силе, јер се Впсока Порта мора руководити својим државним интересима, који се с овп.м тежњама не слажу, Патријаршија путем голога упорства неће никад успетн да повратн што је пзгубила, него ће тим пачпном рада само већма лињати се п опадатп, 1) Види пнтоње о обнов.1,е1оу српске ПсКске Патријоршије и т. д. етр. 57. Београд 1896. године. г) В. ПостаЈкн ‘етр, 43.