Delo

СРПСКИ НАРОД 5' СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈИ ОО оо докле се силом околностп сама негде не распрсне н нечем паметнпјем место не уступн.” Од како је, у интересу јединства Православља, укинула три самосталне цркве. Патријаршија је из дана у дан ишла путем „голога упорства,4' слушајућн само заповести, које је нздавала грчка народна искључивост. Њено држање у току последњнх неколико десетнна година не може да покаже нп један поступак ..да мења свој досадашњп искључиво грчки правац, да једанпут полазп правплним путем, — путем општим, васељенским, за све народе равноправним, путем пстннитог служења вери и просвети верних својих по језику и по потребама њиховим/'1) На против сваки њен корак био је на путу узбијања најприроднијих захтева негрчке народне групе. У досадашњим врстама изложени догађајн само су бледа слика оног што су и она и њенн представнпци чинили са српским народом и православљем. Старајућн се да не окрњпмо јединство Православља, а одвајањем да не прејудицнрамо историска права, за која су такође почели да се брину где који наши писци, мн пуштамо мегдан народу практпчнијем од себе, којн се није плашио да ће установљењем Егзархата прејудицирати историска права на своју Трновску Патријаршију. 5 његово Православље не сумња чак ни представница православног Словенства, и ако га је цариградска црква бацила у шизматпке. Да ли ће нам осећање како смо све ово чинили, било да би се на Балкану очувало јединство Православља, у име којега су нам укинули нашу народну цркву, бпло да не бисмо нрејудицирали некаква историска права, која данас, у политици факата и грубе практичности мало вреде, — да ли ће нам то осећање бити кадро накнадити оне губитке, које смо претрпели, и које ћемо претрпети само за то, што сами себе доводимо у положај да за најмањи посао употребљавамо сву снагу и да најмањи успех плаћамо огромним жртвама, каквим наш словенскн такмац на Балканскому Полуострву ннје плаћао нп своје највеће'? — У нас се, рекло бп се. и сувише полаже на то осећање. ) Види уЦаршрадска Патријаршија“ и т. д. стр. 1. и 8.