Delo

84 Д Е Л О Овде хоћу да утврдим ово осећање, и нагласим погибност поступака које оно изазива. Уз ту одређену намеру налазим за потребно само поменути начпн, на који мислим да бисмо ми најпоузданије могли очувати овај народ нашој народној заједници. Нзегово је обличје веома просто: треба да тражимо засебну цркву за своје сународнике у Турској. Да ли ће се она звати Егзархат, ПеЕска Патријаршија или Охридска Архпјепископија, то је са свим друго питање; главно је, да њене границе буду границе Европске Турске. Ако сам ја, и преко свега оног, што сам до сада изнео међу тим на кривому путу, и ако би изишло да морамо ићи уз и са Патријаршијом, онда има још један пут, којим ми можемо поћи. Њега помињем не што бих веровао у његову спасоносност, него што верујем, да ће он кадар бити разуверити наша сумњала, а умирити забринуте Православне. И једно и друго бнће корисно. Он ће, моје је тврдо убеђење, у исго време на најнесумњивији начин показати и најодлучнију злу вољу Патријаршије да буде Васељенска. То је покушај да ми за српске области тражимо тако зване хоро-епископе. Упитаће читалац: да ли има могућности било за једно, бпло за друго? — Одговор на то питање не улази у обим посла, који сам себи поставио. Овоме је писању намера била изнети прилике, у којима се наш народ у овој Епархији налазпо за ове две године. Оне су изазвале биле дивљење просвећених Срба у Краљевини.1) Ја сам нмао срећу из близа их посматратн, и сматрао сам за дужност забележити их онолико колико сам умео и могао. Ако сам се кад год, загонио и у друга питања, то сам чинио само за то што су се она сама наметала и постављала. Пажљив ће читалац то п сам оиазитњ Јануара 1898 годнне. у Скопљу. II. Баикански 1) Ниди Пптање о обновљењу и т. д. стр. 1)1.