Delo

92 Д Е Л 0 8ос1е1у.‘‘ Д-р Грен водио га је и у „^егпепап 8ос1е1:у“, где су се чнтали радовн из јестатвеннце , ту је слушао Одибопова (АискЖоп) предавања о животу северо-америчких итица. А црнац један којн је са ^Аег^оп-ом дошао, п бпо веома вешт у пуњењу тица, учно га је п томе. Леонар Хорнер одвео га је једном V седницу Единбуршког „Коуа! 8ос1е1у“, кад је Валтер Скот био нзабран за председпика, сву ту сцену Дарвнп је посматрао са страхопоштовањем, а утпсак нз тога млађаног доба био је тако силан, да доцније кад је постао почасни члан оба та друштва, сматрао је то одлнковање за највеће од свнју слпчних одликовања. „Кадби ми ко — вели он — у оно време казао, да ћу ја једног дана бпти тако почаствован, то на снгурно велим, да бпх тако што сматрао за смешно п не могуће. као кад бп мн неко казао да ћу бптп изабран за краља Инглеског." У Едннбургу почео је да слуша геологпју и зоологију, али се жали да су предавања била досадна. „Једпнп утисак, који су на ме учинили, била је решепост, да никад док сам жпв не читам никакву књигу о геологпји, ннти ма шта да радим у тој науцп.“ Летњи распуст употребљавао је једино на задовољства. Летп 1826 пропутовао је с два прпјатеља, пешице, са торбом на леђима , кроз северпп Уолес и то ио 80 инглескпх миља дневно. Јесен је провео у лову, ловећи тице водио је дневник о тицама које улови, у рупици од капута впсно му је кончпћ, о који је сваку уловљену тпцу бележпо завезујући чвор еа концу. 1827 год. упознало је се Џ. Мекинтошем*) који је за Дарвина тада казао: „у овом младићу пма нечег што ме пнтересује“. Дарвин тумачи ту похвалу тиме, што га је — вели — врло пажљпво слушао, јер о предметпма о којима је Мекинтош говорно, као историји, нолитицн илн моралној ФилосоФнји, „био сам — вели Дарвин — глуп као магарац.* После две године пробављене у Единбургу, Дарвинов отац, ношто је видео да ннје за медецниу, п редложи му да буде свештеник, ие дав му само да буде беспосличар. Молећн га, да му се да пеколико дапа на размишљање, Дарвин је се том приликом уверно, да не верује баш у све догме англиканске цркве, алн га је пнак иримамљпвала мисао да буде сеоскп попа, с тога је пажљиво чнтао Пирзона (Реагзоп) „о веропсповестима“, н друге неке књигс о теологијп, верујући буквално у сваку реч Библије. „Еад се сетим — вели Дарвин — оне жестпне, са којом је устајало протнву мепе свепггенство, то ми пзгледа смешно, да сам ја некад памеравао да будем свештеник. Та намера н жеља мога оца, није се никад Формално обшила, но је тако рећи умрла прнродном смрћу, кад сам остав*) Мокинтош (1705—1832) Оио је чувен као философ и историк, н он је био први који је у парламенту заступао независност Грчке. Прииадао је виговдима, и заступао општс право гласа. Н>егову биографију писао је Булвер.