Delo

ПОРОДИЦЛ поллп.кцкпх 91 пре, те бих желео ла шго тфе довршимо посао, рали којега сам дошао. На то пан Плавнцкп одговорп врло пскрено п досто.јанствено: Не, драго моје момче. Данас је недел.а, а сем тога осећајп сродс-тва ваља да су пречн од интереса. Сал те повдравл>ам п прпмам као рођака, еутра, ако тп је вол.а, етупп као поверплац. Данас је мени дошао мој Стах, епп моје Ане! Сутра, дакле! То ти говори старцјп ]>ођак, којп те во.тп н вбог кога сп дуисап тако чинптп. Полањецки ее мало намрштп, а.тп одмах рече: — Добро, дакле, сутра. — Сад пв тебе говори Ана.... Палшп ли чпбук? — Не. Па.тпм само цнгарете. Веруј ми, ннсп погодио. А.тн ва госта пмам п цпгарете_ Дал.п пм разгово[) прекпде треска ко.та прел кућом. То Марппа долази е јутрења — рече иан Плавицкп. Полањецкп погледа на прозор п впле ]>уишчасту госпођпцу 5* еламном шеширу. како еилади е кола. •Јеси .тп се упознао с ЛГаргагом? — ушгга га паи ПлаВ1ГЦКП. — Бпо сам тако срећан, епиоћ. К’раено лете. Нп.је потребно пп да тп казујем, жпвнм еамо за њу. У тај мах ее ошкрпнуше в[»ата п млађанп г.тае таппта: — -Је лн елободно? Слободно, слободно. Ту ј(‘ Стах — одговорп иан И.тавпцкп. Марнна уђе брзо; нол шешпром еа којега еу пант.т.пк-е пала.те по рамену, вагрлп се с оцем, а ватп.м иружп р\т.у По.тањецкому. У рупшчаетој хаљпнп од па\гучне матерцје пвг.тедала је она необично згодна п лепа. На њој ј(‘ бп.то нечег иразппчног и свежнне што оллпкује леио п свет.то јутро. Коса јој је бп.та спуштена испод шешира, јагодпце ]>умене. Од ње је бпо дах м.тадоети. Полањецкому се учпнп иешто весе.тпјом п прпјатппјом него спноћ. Данас 1те лнту[>ђнја бити нешто лоцппје — реч(‘ опа оцу. — Јханонпк ј(‘ одмах по јутрењн отпшао до млпна ла псиоведи Сјатковску. 11>о.ј је веома рђаво. Пмате још по.та чаеа В[>емена.