Delo

Д К Л 0 90 Одпп сад, драго моје момче, и оудп као код своје куће. Полам.ецкп седе п отпоче: Драгп течо, веома мп је мпло што те впдим; дошао омх тп обог тога п да ннје другог посла, алп сад внаш и сам да сам допгао обог оног пгго је моја матп

Ту му паи Плавпцкп мету одмах руку па колено па га упита: — А јеси лп добно каву? -Јесам — одговорп Иолан.ецкп којему ов<» ирекпде реч. Марпна, внаш, пде рапо у цркву. Пввпнп такође што ш нпсам уетуппо своју еобу, алп сам ја стар, а ту сам навпкао спаватп. То је мо,је гњездо. Ту нзвп рук'Ом и показа на собу. Полањецкп преко војбс пође очпма за покретом јмч'овс руке. Кекада јета соба бнла за њега вечптпм мамцем, јер је у њој впспло оружје пана Плавицкога. Од стајшх стварп у њој је измеи.еп само тапет, којп је тада бпо ру.кчшаст, којп је преставл.ао у бескрајппм квадратпћпма м.даде пастпрке одевене а 1а МгаКеап, како лове рпбу на удпцу. удубљењу од зпда сточнћ застрт белпм застором, са сребрпнм светњаком а на њему много флакона п бочпца, четака, чешљева, пп.да за нокте п т. д. До њега у куту чпбугцпнпца с пупим чпбуцпма са ћплпбарппм спсковпма. На дувару иад канабетом дпвл.ег вепра глава, а пспод и.е двоцевке, торба, рог п у оиште прибор ловачкп. >’ дубинп је бпо сто са хартпјама, растове по.чпце са много к*њпга, а свуда пуп<> кућпог посуђа мало потребпог п згодног, алп по којем се може нознати: да обитавалац те собе јесте осовпна, око које се окреће све у том дому, а који се сам о себп веома стара. -Једном речп то је бпла соба старога егопста, к’ојп се цпгло стара да себп угодп п којп <> себп веома лепо мпслп. Полањецк’ому ннје требало дакле много <»штроумл.а те да погодп како Плавпцкп нпком не бп устуино своју собу. Домаћпн наставп са пптањем: •Је лп тп бпло тамо доста удобно? Како сп провео н<»ћ? Хва.ча; добро; доцне сам устао. — Седмпцу ћеш коју свакојако кчјд мепе ггровестп? Полап.ецкп, којп је бп<» веома пргав, поскочп с столпце. Теча вал.да зна да ја пмам у Варшавп иое.ча п ортака, к<»ј11 сад сам унравл.а целим послом. С тога морам одавде шт<»