Delo

ПОЛИТИЧКА РАВИОТКЖА 10 > ) (1718 год.) четворна алцјанспја — <1>ранцуска, Енглеска, Немачка п Холандска, и нагнале су је да напусти своје планове. Рат ва наслеђе пољског престола (1783—1735) вођен је такође у пме иолптпчк-е равнотеже, јер Француска, Шпанија и Сардинпја ие хтедоше да свемоћно загосподарп утпцај Русије п Аустрнје. Нотреба полптичке равнотеже спас.та је Аустрп.ју у крпзп познатој као рат за иаслеђе аустрцјског престола (1740—1748) п као седмогодпшљи рат (1756—1763.) те ннје Фрпдрпх II још онда отео хегемонију у Немачкој и уништпо хабзбуршку монархпју. Прпнцип полптичке равнотеже је нзраз гарантије за опстапак слабијих. II кад се слабпјп удруже протпву јачега у борбп за свој опстанак, свакако је то принцип политпчке равнотеже онај формални мотпв солпдарпостп. Тетако када.је стара >Јевроиа отиочела рат противу револуцпопарне <1>ранцуске у првој коалпцпји, ннје се свакако помппкт.а.то на прпнцпи полптичке равнотеже. Али се доцнпје ваи сваке сумње, борило н у пме тога прпнцппа борећи с<1 за сво.ј оистапак а протнву превластн <1>ранцуске. Нпкада се у Јевропп нцје јаче осећа.та потреба полнтичке равнотеже, колпко у доба Наполеоновб, којп је претио да целу Јевропу подјармп. Онда се збпља увпђала благодет равномерно распоређепих политичкпх снага: да нпједнаод њпх својом огромном моћн не прети опстанку другнх. Наполеон је пз основа нзменно политичку сптуацију п својим освајачким ратовнма запретно опстанку оста.тпх земаља јевропскпх. Пз осећања самоодржања п потребе полптичке равнотеже нпкле су друга (1799—1801) п трећа коалиција (1805) протпву Наполе<ша. А.тн се највише ова солидарност народа и држава показала до онда, када је Наполеон најнепосреднпје запретпо опстанку толикпх народа п држава. Нстина требало .је да Наиолеон страда у Руеији па да та солидарност постане п стварна, алп тај факат не умањује ни значај нп јачину осећања иарода, веб казује само величину Наполеонову и огромну бојазап од његовог пмена. >'друженп пароди п државе заједничком снагом уништили су Наполеона 1814 п 1815 годпне. А после пада Наполеоновог састао се у Бечу конгрес, којп .је пмао да утврди иов ред ствари у Јевропп, да међупароднпм односнма да сталну основу. Са свпм је природно и разумлшво бпло што су учесницп на конгресу узели као сталну основу међународнпх одпоса баш прпнцпи политичке равнотеже. .јер