Delo

104 Д К Л 0 већнна и.их. борила с*е стш енлама својпм нротпву Наполеона с тога, што је он, силан и моћан, прегазпо овај принцин п што је претпо онстанку њиховом. Учеснпци конгреса бечког сматралп су као главнп свој залатак ла васпоставе основу међународннх олпоса, каква .је бпла у прошлом веку, п олредбе бечкога мира у главноме су гарантије полнтичке равнотеже у-Јевропп. II тај спстем, заснован на полптичкој равнотежп, одрисао се у Јевропи све ло лруге пмперпје ‘Нраицуске. Одредбама бечкога мпра хтело се иостићи данпједна велесила нема онај изузетан, сплап положај, да бн са велпчнне п моћи сво.је, могла бпти опасна по онстанак осталпх. На против спле полптпчке пмале су битп укарарепе, ла балаисирају, ла не претеже нп једна толико, да би могла осгале преврнути плн потпснутн пз њнховпх позпцпја. Ннје чудо што се у тој тежп.п за равнотежом, у бојазнп од иових потреса револуционарних ншло до апсурда и веровало да се односи, створени одредбама бечкога мпра, могу стабплпзовитп до непроменљпвости. Пзраз ове апсурдне тенш.е је тако звапа Света Алпјансп.ја, савез зак.т.учен 26 септембра (п. н.) 1815 пзмеђу Алексапдра I, Фрпдрпха Виљема III п Франца I, а комс је прнступп.та 1818 г. п Француска. Света Алијанепја хтела је ла очува ред створен бечкп.м мнром, не презајући мешатп се чак п у унутарп.е стварн, не устезајућп се и од оружане интервенцп.је, кал се ималп да угуше револуцпбнарни покрети. Такву је .јелну пнтервенцију извршила (ћранцуска у Шпанијп 1828 г. као мандато[) Св. Алијансије. Разуме се, да се оваква полптпчка равнотежа, која не бп лопустпла никакво ново группсање спла п измену односа. која бп пмала ла значп што п окамењеност, пије могла одржатп. ('вета Алнјанснја добпла је првп удар ол демократског покрета једног, од устапка грчкога народа за ослобођење, — када су Руснја, Енглеска п Француска, без Пруске п Аустрцје, као чланова п.ених, помогле овај устанак, а нарочпто када су удружене (ђлоте тих држава код Наварпна унпштпле турску флоту. Алн се тежчве Свете Алијанспје потпуно расплину.те тек пбсле .јулске револуције. Доба од пада Наполеонова (1815 г.) до јулске револуције је доба звано у .јевропској исторпјп Рестаурација, к*ада су се представницн старнх редова друштвених још обмањпвалп мпшљу, да се еве старо може вратптп. Јулска рево.туцнја пх .је тргла из заноса п уништила њихове наде. Ну старо пријатељство пзмеђу Руснје, Пруске п Аустрпје