Delo

КРИТНКА II БНБЛИОГРАфНЈА 48б црпе евоју снагу и свој ауторитет, утиче у већој или мањој мери и на правац политике државне и на избор .вуди. којима ће в.тадалаЈк као одговорним органима државним, поверити руковање иосмовима државним. Полазна тачка при стварању парламентарне владе иста је дакле иа континенгу европском у 19 веку, која је била и у Енглеској у ранијим вековима. Представничка влада, оваква каква се види нир. данас у Аустрији или у Пруској одговара доста тачно организацији државној, стварном распореду власти између разних уставних чињеница у Енглеској у једном даном моменту њеног еволуисања у цроН1.1ИМ вековима. Али размимоилажење, диФеренцијација, јавља се већ одмах измећу енглеског и континенгалног парламентарног система. чим се изиђе из тих првих Фаза уставних, чим принцип суверенитета народног почне у државној организацији добијатн превагу над нринцниом божанскога права владаочевог. На континенту европском уставни развој се кретао и данас се креће у иравцу онакве владавине какву је организовала револуционарна Француска за време Конвенције. Власт државна у оној мери у крјој се одузима од владаоца усредсређује се у Народно Предсгавништво, које ноступно потискује и замењује владаоца. II у току тога ироцеса, у колико се већи део власти групшпе у Народном Представништву. у то.шко се јаче показују две рђаве особине такве. да је назовемо конвенцпоналске владавине. Пре свега прикупљање целокупне државне влагги у руке једног органа, као што је то Монтескије уочио и разложио и као што је то искуство посведочило у многобројним нрилпкама, ништи ева јемства за слободу грађана, одузима управо неонходну подлогу слободној владавини. Затим многољудпа политпчка гела као што су Народна Представништва нису нодесна за вршење изврпше власти. не могу да буду добра Влада. Јер добра влада претпоставља као прву погодбу. брзину одлучивања и брзину извршења одлуке. Тој око.шости. што је уставни развој на континенту узео такав. рецнмо одмах погрешан правац, имају се ставити на рачун и огорчене. неумитне критике, крје се у последњем времену све то чешће јављају иротиву парламентарне владе, као што је она била главни повод извесним поедрасудама и веровањима, која су се нарочито сконценгрисала у теорији. да је права иар.заментарна влада немогућна без поделе Народног Представииштва у два дома. Пре неколико десетина годпна. нарочито онда кад се градио устав треће Француске ренублике, сва се иажња сконцентрисала била на то. да се нзбегне