Delo

Д Е Л 0 48(3 опасност од свемоћи Народног Представништва, које нрема себи нема никаквог отпорног центра, п које треба ноделити у домове зато само. да бн му се одузело нешто од љегове снаге, да би се колпко толико одузела могућност да оно злоупотреби' влас/г своју. Данас се опет запомаже, да у свакој влади треба човек. којн води, који управља. а да парламентарна влада не допушта таквог човека, па се зато на суирот парламентаризму, према приликама и према становништима. тгстпчу цезаристичке и плебисцитарне теорије! Енглескн је парламентаризам решио међутнм проблем. створио владавину која одговара свим потребама, које изискује природа власти државне и пнтереси о којима се држава стара, без икаква обзпра на једноетавност или ноделу на домове Народног Представннштва, и не прибегавајући никад средствима, као што су цезаризам п плебисцит, која су, као што је ноказало искуство н у старом Риму н у модериој Француској. неномирљива са слободом и са иринципом суверепоети народне. Енглескп је парламентаризам, поред тога, дугнм, три.Ђивим радом у току векова усисо наћи јсдину Формулу, којом се даје измирити принцип народне суверености са монархијском традицпјом, но којој се слободна представничка демокрација, у којој власт истиче из народа и врши се увек у сагласносги са општом вољом и општим интересом народним, може трајно организовати у монирхији, п то тако да монарх ири том не изгуби ништа од свог угледа и свог достојанства! За модерне монархијске државе, а у Европи ће се, како су сви изгледи, мопархијски облик одржати још за дуго времена, енглески је парламентаризам влада будућности! Ево сад у неколпко кратких иотеза неколпке карактеристичне одлике енглеске парламентарне владе. Енглескн народ није подељен у политичте страике са сталним и непроменљивим иолитичким програмима и још еталнијим и ненроменљивијим страначким интересима. Две историјске странке енглеске, торијевска п виговска, то су данас само два традиционална обележја под којима се групишу наизменце већина и мањина у Народном Представништву. Сгранке иолитичке у Енглеској не само да нису саме собом ни у каквом погледу и нп у коликој мери циљ политичкоме животу, не само, дакле, да не траже, да не претпостављају од својих чланова никакву службу нити икакву жртву себи и страначком интерееу, него онс немају ни ту претенсију да се само под њиховом заставом може служити, нитп бар да се најбоље служи. за вечнта времена интересима Отаџбине. Не само да странка не апелује на верност својих чланова, него она п не тражи у маси бирача никаквс