Delo

40 Д ! •: .1 о наслеђу н ио делпма енојпм, најнећи п најенмоолпчннји преетавник духа Француског. X Пгово .је де.то трајно као п))И[)ода н као еамо човечанство. Оно ј<‘ као једна варош од векова; иружа ее од шпрокога мо[>а до внеокпх брегова. V њој у свако доба равноврсна авона ввоне: сребрно ввонце, бронзано п златпо звоно, нрапорци од челика п стаклета. Алп тамо горе у виспнп. над Варопш п Океаном, налазп се пајвеће уточишкк Ту .је Пго иоставио два звона: јодно од песка зем.ваног п морског, салпвено на огњу л.убавп; друго од метала за рат и рад саливено на страховптом огп.у мисли. обадва се налазп песнпкова душа која .је Посмушна, а у исто времо Противи гв тешком клатпу које је мучн: <)д стакла, да тужи: од гуча, да но подлегне. Још су горе у впспни звона Генијева, ■ крпстално п тучно звоно, алп пма генераднја које пх не слушају и опа онда ћуте. Да сплно забрује над животом треба да лх неко слуша. Звопите, звона стогодшиљице! <1>ранцуска и Човечанство очекују вас. (Си фраицускога).