Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН Аг !Г Т_Г ТЗ ТЈ ^ ^ ж ТТ^ Т-Ј Г/* т т ▼ ТГ^ Т1Г УХ л -1 к А—*. П.1 1 А А V А X 'Ј А 1 1. V 1 А Ј 1 X * •> А А. V 3 КН.ИГЕ II 1» !•: 13 О Д С И 0-1, ( КО Г А ПРВА ^РВИГА I. Било је један час ио поноћи, кад се Нолањецкп приблпжавао поседнпчкому дому у Кремјењу. На детнњства својега био је два пута у том селу, куда га је доводила о распусту матп, која .је била својта п[»вој жени данашњега пмаоца Кремјења. ('ад се Полањецкп усиљавао да се сетп: како је пвгледало т<» месташце, али му је го тепгко полавило за руком. Ноћу, на месечпнп. све је изгледало друкчцје. Нпско ее спустила бела магла над честаром, лнвадама и зп[»атном земљом, те .је цела околнна пзгледала .језеро без обала, а ту обману увећавао .је још впше крекет >каба пз те магле. Била је јулека ноћ, веома прцјатна и освет.љена пуннм месецом. А кад бп жабе умукле, чу.ле бп се препелпце, како по росп поју, илн пздалека нз прост[>аних блатишта, што се находе пза јовове честе, одјекивао .је, као негде пспод зе.мље, глас барскога бика. Полањецки се нпје могао отетп бајностп ове ноћи. Била му је некако своја, п онје то својакање осећао у толико впше, што нцје био одавна у својем крају, а тек је пре две године в[)агио се за увек пз иностранства, у ко.јем му је прошла прва м.тадост, а доцнцје се бавио трговачким посповпма. ('ад пак прп у.таску у то успавано сеоце, стао се жпво опомињатп детињства, нешто због мате[»е, којује пзгубпо одсвојпх иет година, Дело књ. 23. о