Delo

л н л о 84 тога јој се н спава, помислло је. 'Го .јој сс могло по очпма видстп, кпјс су јо.ј нехотпцс жмнрале прн светлостп обешеие ламне. Испитнвање бн испало њој на корист да само раоговој* с 11>ом ннје ишао онако тешко. Но, он.јето тумачпо тпмс, што су се сад првп нут у жнвоту видели. Ув то још дочека.п га сама, што је за младу девојку могло бтгги још пезгодпи.је. Најзад знала .јс да јс Полањецкп дотпао к п.пма ие радн посете, нсго због поваца. 'Го је било пстина. Још Бог тс ппта кад дала .је његова матн двадесет п неколико тисућа рубаља зајма, за којп је био залог 1\ремјеп.. Те.јс новце хтео Полањецкп сада узетп, једно што .је с пнтересом нзносно куд и камо вшпе, а друго п.ему као ортаку једне трговачке куће у Иаршавп, требало је капптала, .јер се захватио многострукпм пословпма. Барекао се још кад .је пошао да нн у чем не попушта п да тражн своје. С тога је хтео по што по то да се иокаже непопустљпвпм. Моисда он ип.је био по природп такав али.је хтео том непопустљпвошћу да сс огради. Тога ради често .је п претеривао, као што чнне л.удн, којп се заричу. На п сад гледајућп у ову нрпјатну али, како се впдело сап.пву гос-пођпцу, понављао .је у себи у пркос осећајима којп су сс по.тако у њ мвлачилп: *Ј V • — Све лепо, али ми морате платптн. ГГосле једног тренутка рече: — Чуо сам да на госпођицп .тснш цела кућа. Да лп вп во.тите газдпнство? — Веома волпм ћремјеи.. — II ја сам во.лео ГСремјењ, кад сам бпо дете. А.тп пс бпх во.тео ту управљатп. 'Го.тнко гу има тешкпх брига. Тешкпх, тешкпх... А.тп се |>ади што се може. — То јест ви раднте ко.тпко год можете. Помажем оцу, .јер он често болује. V тпм сс пос.товпма ја слабо разумем, а.тп по оном што впдпм п чујем већнпа се оиих пгго об|>ађују земљу не може 11< >у3дат11 у будућн< >ст. — >'зда.мо се V Свемогхћсг. ч, — Вн можете, а.тп се повериоцн не могу њему с.татп. Плавицкој румен облн образе. Наступп тренутак мучнога ћутања. По.тап.сцки рече у себп; — Кад си почсо а тн и иаставн.