Delo

ИОРОДИЦЛ ЦО, 1ЛИ.ЦЦКИХ N — Гоепођица ћо ми донустпти да јој објаснп.м цпд. својег додаска — рече гласно. Она погледа у н.ега таквим погледом, у којем .је Полаљецкп могао прочнтатп: „Тек сте дошли, које је дооа; .ја се сама једва држпм на ногама од умо]»а, а требало је бар да па де.тикатностн нисте отпочпљалп тај разговорд* Гласно му пак рече: — 'Зпам зашто ,је господпп дошао а.ти ће бол>е бптн да о том с оцем поразговорп. — Добро. пзвпппте, молпм, госпођпце одговорп По.таљецки. Павпнпге вп. Свак пма право да напомпље за своје, тако н .ја чинпм. А.тп је данас субота. Тада смо у ве.тпку пос.ту. То у ос-талом зиате самљ врло добро. Кад дођу Јевреји, ја се с њпма обрачунам сама... Али бих у овом елучају воде.та да господнн то расправп са оцем. ->а обоје нас биће то лакше. — Онда сутра — речс Полањецкп, којему пестаде одважностп да каже: како у новчанпм пптањггма волп да ноступе с љим. као с Јеврејииом. — Можда бп ви још чаја? Не, хва.та. Лаку иоћ, госпођпце. ()п устаде п пружп јој руку. она му пружп своју мноп маље срдачно него ирвп пут, тако да му се једва дотаче врхова претију. Од.тазећн рече му: — Млађп ће ва.м покааатп собу за вас... По.тањецкп остаде сам. (Јсегио се врло 1>ужно н био невадовољан собом, ма да то не хге сам себн прпзнати. Стаде сам у себи говорнтн: да .је добро урадио што .је ту дошао, не да ту ваздан нзмељује учтнвостн, него да тражи евоје новце. Шта је љему ста.то до госпођице ГГ.тавпцкове. Нпт му је род нит помози Бог. Ако јој се учинп грубијаном, тим боље; јер обично тако то бива: што.је поверп.тац окрутнијп. гпм се .јаче старају да му што пре исплате. А.тп оно нераспо.тожење бедпе јаче од његовога резоноваља. Нешто је шапгало Нолањецкому да ту нпје у пптању добро васпптање него да се он једи што је досадно оној девојци. Осетпоје уз то још п то: како је тако необзирннм поступком задово.вио сво.ј положај, али не н своје срце, пптп свој урођени пнстикат. Срдно се п на госпођпцу Плавпцкову п то у толнко внше, што му се допала. Као год у оном успаваном сеоцету и