Delo

326 Д Е Л 0 ристити нејасношћу уговореннх одредаба. II у том је успела. Новпм одредбама о трошарпни (закљ. протокол, дод. к чл. X.) српској је влади потпуно ограннчена слобода кретања. Она се, на име, обвезала да осим горе поменутпх предмета (пића н хране, и т. д.) неће никакву другу робу подврћи порезу на порезу на потрошњу (1ахе8 с!е сопботтаНоп).1 У нсто време знатно је оио повећан број оних предмета за које се утврђује цифра највећег пореза.1 2 Не може се порећн, да је прецнзннјпм одредбама о трошарини унесеним у уговор од 1892. добивена већа сређеност у нашпм односима с Аустро-Угарском. С друге стране, п ако те одредбе нису биле непосредан повод повећању државнога прпхода, оне то повећање нису ни спречавале. Због тога је трошарински прнход п могао стално нанредоватн гтсле 1892. Несумњиво повећање државнога прихода добило се изменом одредаба које се односе на државне моноиоле. По уговору од 1881. бнли су п нама и Аустро-Угарској допуштеии само моноиоли на дуван, со п барут. Год. 1892. нама је прошпрено то нраво и на четирп друга предмета: петролеј, цигар-папир, жнгнце и алкохол. А од тих нових монопола Србија је добила већ 1894. год. близу 1,400.000 нрнхода. Овде ћемо се задржати мало на тексту уговора, јер н на овом месту уговора од 1892. као и 1 Илаи и обп.м овога рада не допуштају пам да се дуже задржпмо на местпмпце скандалозном ерпском званичном преводу француског текста утовора од 181)2. Нека чптаоцп сами суде о томе по овом ставу, којп гласп на француском: „Иа регсерпоп (1е сез 1ахеа *иг 1е*<1и* агис1е8 <1е сопвоттаИоп а Птроггапоп еп 8ег1не роигга з еПесШег, циат! тете сеа агпс1еу п у бегаЈеп! раз рго<1ш1б. 81 I о и I е 1' о 1 8 с е 8 а г И с 1 е 8 е I а4 е п 8 р г о <1 и И 8 е п 8 е г ђ 1 е, П 8 <1 е у г о п 1 е I г е 1 г а р р е 8 <1 е I а х е 8 1 п I е г п е н е ц и Iу а 1 е п I е 8.“ А српскп званпчнп текст гласи: „Ове таксе на речене трошарпнске иредмете ирп увозу у Грбију, моћи ће се наплаћиватп п онда кад се ие пропзводе у Србији, али морају бпти оптерећенп равним унутрашњим такеама". 11ј)ава је срећа што ,је француски текст меродаваи. Али .је пптересно знатн, како они српскп чпновницп којп не разумеју францускп ирпмењују ову, на српском погрешну н бесмислеиу одредбу. 2 Док је у уговору од 1881. бпло речи само о кави н рафинованом шећеру, уговором од 1892. бпо је нредвиђен макспмум пореза: на рафпнован шећер, од 100 кгр. 25 дпн.: на слаткпше. колаче иосластичареке, 50 дин.: на сурогат каве, 30 дпн.: на чоколаду, 50-дпп.: на зејтин за јело, 20 дип.: на рпбу усољену, у саламурп и т. д. 30 дин.: на рибу мариннрану, у зејтппу н т. д. 60 дпн.; на свеће стеарпнске. парафинске и нод. 18 дпн.: иа алкохол. коњак н др. 100 дпн.: на рум. ликере и др. 100 дпн.