Delo

СРБИЈЛ ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА 827 на толико другнх, обавезу прима само српска, а не и аустроугарска влада. II ако од овнх унилатералних обавеза немамо никакве стварне штете, оне су веома карактерис-тичне, јер се по њима внди како Аустро-Угарска схвата свој положај према Србији, коју не сматра достојном да с јбом уговара на равној нози. Алн нетактичност аустро-угарске владе, која се испољава тако често у њеном поступању према Србији, била је нама до сада увек од користи. јер је успела да нае све више утврди у уверењу, да су плановп аустро-угарске монархпје противни нашим највишим интересима, н да удаљити се од ње значи служити тим интереснма. Као што је тачнијим и потпунијим одредбама о трошарини уговора од 1892. српској владн одузета могућност да, нагнана финансцјским невољама, подиже и удара трошарине мимо уговор, тако је и новим одредбама о наплати обртног пореза био циљ да се српска влада спречи у изнгравању уговорених погодаба. Један део обртног пореза, названог у прво време „донуњујућа пореза на капитал“ био је наплаћиван прн увозу прерађевпна (7%) и сировина (1%). V том својем делу обртни порез бно је у само.ј ствари повећање уговорених царинских ставова. Али Аустро-Угарска није из политичких разлога тражила одмах довољно енергично да се обртни порез укине. II „како је у Србији тада царовао напредњачки режим, који аустро-угарска влада нцје пмала пнтереса нити да руши, нити да слаби н аукторитет му убија — обртна је пореза остала у сили, постала је с!е 1ас1о саставни део српскога царинскога поступка н послужила је у брзо као подлога, као стварна гаранција једном новом српском државном зајму.“ 1 Тај део обртног пореза остао је н после уговора од 1892., али ,је Аустро-Угарска да бп спречила срнску владу, да у сличним финансијским невољама не повећа стопу утврђену законом од 1888., унела у уговор одредбу којом се утврђује, да ће обртни порез бити „највише 7°о од вредности, на прерађевнне, а 1° о од вредности сировина (закљ. прот. дод. к чл. X. ст. 3.). Посланик г. Ј. /К. Јовановпћ замерио је у скупштини (седнпца од 10. јуна, 1893.), што се обртни порез наплаћује по вредности, услед чега ће се ноновити старе злоупотребе са лажним 1 Д-р М. Ђ. Мпловановић, Нашп трговпнски уговорп. Дело, 1895., кљ. VIII. стр. 156.