Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВННСКИМ УГОВОРИМА 329 припада обртни порез од 7% п 1%. А ово није тешко одреднтн. јер у свима цивилизованим земљама усвојено је, да се онај данак који се наплаћује на робу прп њеном прелазу преко границе какве прнвредне или пореске области назнва царином. А онај део обртног пореза који нас овде занима, наплаћује се при увозу робе у Србију на царинарницама и од царинскнх чиновника. Пстпна, тај порез није изазвала нпкаква привредна потреба, али све т. зв. фискалне царине н немају другог циља до да напуне државне касе. Тај чисто фискални циљ имају већина наших увозних царина. Оне годнне кад је обртнп порез завођен мислило се, да се изигра уговор тим што ће се он убројати у непосредне порезе. То је било доста наивно, али је успело. А уснело је једино с тога, што је у то време — 1885. год. — Аустро-Угарска нмала особитнх спмпатија према српској влади. Нашп су суседи п сувише добро обавештени о стварима које се код нас догађају, да би им могао измаћи правн карактер тог т. зв. обртног пореза. Они су увидели одмах, што доказује уложени протест. да је то у ствари била нова царина. Уговором од 1892. АустроУгарска је санкционисала обртни порез, чнјег се прпхода српска влада нцје више могла проћи. Према томе ништа не би марило, што је та допуна уговоренпх царинских ставова задржала и даље име пореза, да то име није повлачило за собом царпњење по вредностн. А о значењу таквог царињења имало се довољно искуства за време трајања старога уговора. После 1892. оно је имало још и ту рђаву страну, што је постојало крај специфпчног царињења, те су се при увозу сваке робе морала вршити два потпуно одвојена посла. Делимично царињење по вредности, задржано при наплати обртног пореза, имало је н других, веома штетннх последнца. Завођењем специфичног царнњења требало је да ншчезну лажне пријаве, пошто вредност робе није више утицала на величину царине. Али је таквих прцјава било и после 1892., јер је маса наших увозника налазила због обртног пореза рачуна, да нреваром, на штету државних интереса, долази што јевтиније до своје робе. А да је тих превара у лажним прпјавама вредности бнло и после 1892. веома се јасно види пз тога, што се однос између количина н вредностн увезених пре и носле тадашњег уговора ннје ни мало изменио. Међутим, да су после 1892. прнјаве биле тачпе п пстините. забележена нредност увоза морала би скочитп