Delo

328 Д Е Л 0 рачунима. По њему је требало и обртни порез наплаћпвати ио тежини (снецнфнчно) као н царину. На то му је одговорено да „то није учињено из простог разлога што обртни порез нпје царина, јер да је царина тај порез не бн бно оно што је т. ј. непосредни порез.“ (Стен. Бел. Нар. Скупштпне од 1893., стр. 27). II тадашњи министар нар. привреде задржао се на пнтању о наплати обртног пореза. II за њега је г. Јовановпћ на погрешном путу. „Г. Јоца је спгурно заборавио, да то ннје царина, него пореза. Да тако суди њега је помела сигурно та околност, то што се обртнп порез узима у царинарници, мислио је због тога да ће то бити Некакав додатак царинн. Ја то одлучно поричем, обртнн порез је једна врста неносредног пореза, тако је он квалификован у нашем закону о непосредном порезу, н кад је то истина, онда је питање: како би нзгледало кад би ми сад тај порез наплаћивали но тежпнн? Царнну још и можемо ударитп по тежини, али како би је ми могли ударитп на производе према вредности од којих се сад узима известан проценат; онда бн и у закону о порезу бнла читава једна скала, по којој бп се имао нанлаћиватп обртнн порез по тежинн на наше производе. А куд би нас то одвело?“ (Стен. Бел. Нар. Скупштине од 1893., стр. 58). Ове је разлоге довољно навести, на да се вндн колико вреде. Од куд се царине могу ставитн на супрот порезима, кад и оне ннсу ништа друго до једна врста пореза? Према томе, разлика између царина и обртног пореза 7% и 1° о много је мања но што су у скупштини од 1898. мислило. Управо сва би разлика била међу њима у томе, што царине спадају међу посредне порезе, а обртнп порез увршћен је по нашем закону у непосредне. Али је такво увршћивање погрешно, јер порез којн се наплаћује на граници при увозу робе не може се сматратп као непос-редан ни по једној поделн посредних и непосредних пореза, и ако тих подела има и много и разноврснпх. Он је посредан н по томе што се не тражи од лица која треба дефинитнвно да ноднесу терет (Рау, Вагнер, II. ЛероаБолје и др.); н по томе што се њим оптерећује приход у својим посредним појавама (Коса); и по томе је распоређен на основу пролазннх и променљивнх чињеница (Најман и већипа франц. писаца). Према томе самовољност нашег законодавца н сувнше .је противна н теорцјн н законодавствнма других држава која се наслањају на теорију, да бн се могла оправдатн. Питања, дакле, може бпти само о томе, којој врстн посредних пореза