Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРПМЛ 331 Нису јаче ни друге замерке наведене у скупштини против специфичне наплате обртног пореза. Претварање процента према вредностп у проценат према тежини нпје тако комплџкована ствар. Оно је извршено у уговору од 92. за све оне предмете за које је раније било предвиђено само царињење по вредности. Пстина је, да би скала у којој бн увозни предметн билп поређани према тежпни мало приличила закону о непосредном порезу, п ако у њему има разноврсних скала; алп ми не мислимо да би требало у будуће оставити том закону, да одређује извршење увозног обртног пореза који с непосредним порезима нема нпчег заједничког. Пошто је то у с-твари царина, треба га ставити у ред с осталнм царпнама. Пошто се увозни обртнн порез наплаћпвао н после 1892. по вредностн, ннје нн чудо што је приход који је држава отуда имала остао на истој мери, н ако се приход од увозних царнна скоро удвостручио. У трогодишњем периоду непосредно пред новим уговором држава је имала просечно годншње прнхода 1,856.000 дин., а за нсто време после уговора 1894—96, 1,673.000, што одговара смањеној целокупној вредности увезене робе у овом последњем трогодшнњем периоду. II ветеринарна конвенција, закључена с Аустро-Угарском у исто време кад и трговинскп уговор, истицала се као велика добпт уговорног стања створеног 1892. Ветерннарне конвенције у опште добпт су спрам неуговорног стања, у коме свака држава може по својој вољи да затвори границе увозу стоке и сточних производа. Али су оне, пратећи обнчно трговннске уговоре, те худе среће, да се налазе у друштву несравњено бољег од себе, те рђаво пролазе н прп најповршнпјем поређењу. Трговинским уговорима, као што је познато, цпљ је да олакшају нромет међу државама које их склапају, дајући сталностп њиховнм нрнвредним односима. II ветеринарне су вонвенције закључнване у циљу да се олакша промет стоке између уговорних држава; с тога су нх, као несумњив напредак у међународним односима, поздрављале увек с највећом радошћу земље којима је стало до тога да се трговина са стоком што боље учврсти и развије. На жалост, та је радост била кратког века. Наде које су полагане у ветерпнарне конвенцнје нису се оствариле, нити су се могле остварнти. Разлог томе бпо је, што на супрот трговинским уговорима, ветеринарне конвенције биле су састављене неодређено, замршено, магловито. Увозне државе могле су крај Дело књ. 24. 99