Delo

332 Д Е Л 0 њих, а често и корпстећп се њиховим одредбама увек, кад н како су хтеле, сузбијатп туђинску утакмицу са домаћих тржишта. II уговорно стање, створено ветеринарним конвенцнјама у практици се није много разликовало од неуговорног. Отуда су конвенције крје је Аустро-Угарска закључнвала наизменце с-а Пталијом, Швајцарском, Немачком и Србијому ствари врло мало потпомогле сточни промет између тих земаља. Србија је до сад имала две ветерннарне конвенције са Аустро-Угарском; таман колико и трговинских уговора уз које су оне шнле. II једна и друга бнле су закљученеу циљу да се олакша трговина са стоком и сточним производима за време заразе, а у ствари оне су ту трговину сузбијале и кад никакве заразе није било. Одредбе тих конвенцпја биле су тако удешене, да је аустро-угарека влада могла затворити гранпцу кадгодје хтела. Ваља се само сетити чл. V. ветерппарне конвенције од 1881., по коме „Санптетски одбори уговорачких страна имаће право да одбцју увоз или провоз не само за заражену стоку, него п за сваку другу чим буду имали основне сумње да је заражена“. Под уговорачким странама ваља разумети само Аустро-Угарску, јер како је њен увоз стоке у Србију по све незнатан, у случају злоупотреба мп нисмо моглп да, корпстећи се овим истим чланом, одговоримо репресалијама. На тај начин, одредбом чл. V. наш извоз стоке н сточннх пропзвода био је стављен на милост и немилост аустро-угарске владе, којајепо свом нахођењу еуди.та о томе, кад има и да ли има основане сумње о заражености. У ветерпнарној конвенцији од 1892., која п сада вреди, нема злогласног чл. V. Али то не значи да је њом био наш извоз потпуно обезбеђен, нити да је истпна све што.јеоњој доброга бпло речено у тадашњој Нар. Скупштини („у опште ветерпнарна конвенција, рекао је .један од њених бранилаца,1 не намеће нам апсолутно ни .једну обавезу, која нам није потребна и у сопственом интересу зарад здравља домаће стоке потпуно и савесно извршити“). II по конвенцијп од 1892. биле су могућне потпуне забране. У случају „кад се говеђа куга појави у једној од уговорних страна, друга страна имаће права да забрани или да привремено ограничп увоз прежпвара, свнња п сирових сточних производа, као п предмета, који могу да по1 Стенографске Белешке Нар. Скупштине од 1893.. стр. 29.