Delo

Д Е Л 0 334 леже никаквој ревизији, и ако су она обично арбитрарна услед нејасних и непотпуних одредаба конвенцнје. По ветеринарној конвенцији од 1892. као н раније, ауетроугарска је влада могла, кад год је хтела, да сузбије, извоз наших најважнпјих пропзвода. II том се могућношћу она обплато користила кад .је имала н најмањег, било економског, било чисто политичког узрока. Је ли требало сузбнти утакмицу српске стоке са аустро-угарских тржишта, забране п ограничења, предвиђени у конвенцијп, давали су пм моћно оружје. А и кад је требало опоменути српску владу да не ради протпву интереса аустро-угарске монархије, ветерннарна конвенцпја је стављала разноврсна средства на расположење. Тако, да је оно чему је ветеринариа конвенцпја по своме тексту била искључиво намењена, сматрано најзад као по све узгредна ствар, као нешто што је служило само за изговор да се конвенција закључш Друго је пптање, да лп.је Аустро-Угарска удеспла одредбе ветеринарне конвенције навлаш у том циљу да држи у својој руци најважнијп део нашег извоза, како бн у случају потребе могла чпнити притпсак иа нашу владу. То се у Србпјп доста често тврдпло итврдп се ненрестано. По нашем мпшљењу погрепшо. Својом уговорном нолптиком Аустро-Угарска је, нз поменутих разлога, ишла на то, да трговпнске односе са Србпјом нгго 1аче утврди н развије. У том цпљу Аустро-Угарска је водпла према Србијп пријатељску трговинску политику. (Сасвим је друго питање да ли .је таква нолптнка п за нас корисна). С тога .је тешко замислптп да је она у исто време имала на уму п днаметралну супротну нолптпку, садржану у ветерпнарним конвенцијама, којом бп ишла иа то да Србију што већма отуђп. Аустро-Угарска се нстпна служпла тим конвенцпјама и у непријатељској намери, у последње време нарочито под притиском угарских аграраца, алп је она тада скретала с нута који јој је њена трговинска нолптпка обележпла. Крај осталих грешака које је аустро-угарска влада почпнила у свој полнтпцп према Србији за последњих 20 тодпна, п злоупотребе којима су дале повода ветерннарие конвенцнје служпле су врло успепшо, да се потпуно уништи свако дејство 1вене веома смишљене, п у уговорпма доследно изведене трговннске полнтике. Треба се само сетнти да је затварење границе 1895. донело Србији клапице, којпма је ударен камен темељац њеном економско-полптичком еманциповању. А то је резултат којп сам за себе до-