Delo

< 'РБИЈА ПРБД ТРГОВИНСКНМ УГОВОРИМА 333 служе за разнашање заразе*‘ (чл. 5.); „докле год траје заразно запалење плућа међу стоком једне од уговорних страна, друга ће страна имати право да забрани увоз говеди, ко.ја долази нз заражених крајева“ (чл. 6); исто тако „ако се при промету стоке. нз .једне уговорне стране каква заразна сточна болест, односно које пострји обавеза јављања, пренесе у област друге, ова ће имати права да ограничи или да забрани привремено увоз све врсте стоке, на коју се болест може пренети.“ (чл. 7.) Затим се прједнне „пошиљке, које не одговарају горепоменутим Одредбама (те се одредбе односе на уверења о пореклу и здрављу), даље стока, коју марвени лекар прп прелазу границе нашао •буде, да .је болесна или сумњива односно неке од заразних болести, најзад и стока, која је била заједно терана пли која је имала додира са зараженом или сумњивом стоком, може се са долазне станице натраг повратити“; (чл. 7. ст. 8.). тако исто „ако се међу с-током, превезеном непосредно железницом (или лађом), констатује заразна болест тек по увозу у другу државу при истоваривању, то ће се стање морати, од стране државног нли нарочпто од стране државне надлежне власти за то одређеног марвеног лекара, протоколарно потврдити, и на основу тога сав ће се транспорт одмах непосредно вратнтн на станицу, где .је стока предата“. (чл. 7. ст. 2.). Све су ове одредбе (крај .јединственог стила и језика у српском тексту) тако удешене, да увозничка држава, овде Аустро-Угарска, може увоз из Србије по својој вољи илп потпуно да забрани или привремено да ограничи илн само да врати поједине транспорте. 0 томе внше не треба доказа. Из искуства знамо врло добро, да је АустроУгарска са нашим увозом стоке и сточних производа радпла што је хтела и после 1892. Ну погрешно је мислити да су злоупотребе могућне само грубом повредом конвенције, како се то често код нас тврди. Оне се могу извршпти а да се угововорени текст ни мало не повреди, јер се основп подозривости или зараженостн утврђују једнострано од органа увозничке државе. (А искуство ком је показало колико се у том погледу ваља поуздатн у искреност и савесност ветеринарних органа наших суседа). У конвенцији чак није предвнђено шта значи то да је стока „сумњива односно некнх од заразних болестн,“ н шта .је најгоре, решења дотичних органа, од којих често зависи судбина читавог једног краја, па н целе земље, не подоо-н