Delo

338 Д Е Л 0 корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госиођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута пзјавио љубав. Два пут јој је потпуно изјавио љубав а она је на то поцрвенила, покварила скалу и у опште тако се збунила да га внше није смела у очи погледати. Како њена забуна није још био дефннитиван одговор, то се он сиреми да јој и трећи пут поновн нзјаву. Првом приликом кад су остали сами, он претрча трн пут обема рукама клавијатуру и поче: — Госпођнце, моји осећаји који су вам већ познати а који... Таман у том тренутку, кад је био на половннн изјаве, уђе у собу Анина тетка госпођа Софија Јанковићка, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе. У ред осталих утеха она је унела и музнку коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочитн укус према људпма од музике. Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестрпчини. Кад се узме у обзир да су сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нетпто боље но удовица н најзад, да је млађе увек нешто боље но етарије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора нцје имала разлога, као што јој се не може замерити ни навнци да стоји код врата н прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини. Услед те навпке своје, она је дакле и чула иочетак горње нзјаве љубавп и исту прекпнула па половннн. Дабоме да је тетка одмах одјурнла својој сестрн а сестричининој мајци с изјавом, да се тако шта впше не може трпети. II заиста, није се ни трпило; учитељу музике отказанп су даљи часови, што госнођицу Ану није ни мало уцвелило али, што је код госпође Софије развнло још већи укус за музиком. Од тога догађаја прошло .је јонг два месеца и за то време госпођа Софија се стално старала да се ма где сретне са учител^ем музике н гле — тек сад јој се указа та срећна прилика. Госпођа Софнја нрва ускликну: — Ви, ви?! Какво изненађење?! — и пружи му грациозно руку. Учитељ музике, са туђим иберцнјером на леђима и са Недељком под иберцијером ннје се, дабоме, осећао ни мало у ирнјатном положају те ннје ни могао ни умео да пружи грациозно