Delo

344 Л Е Л О — Не можеш вероватн, како еам јау оваквпмирнлнкма мека ■ерца. Ја чим спазим так" «'ам',Н" л«*п* а мени нанђу еузе а очП. Верујем тп одговори пежно жена. — Внаш пгга, драга моја — настави г. Гима, каошмује тог часа то пало на памет — како бн бнло, кад емо обоје тко мека срца, да узмемо ово дете иол своје. Ми п онако немам деце... — Е, алп ко зна шта носн лан а нгга ноћ. — Оно, то је нстина, има евакојакпх чуда на сету; за што не бп и ја могао добити дете? Ннсам ее нн ја вжада бацао на Бога камењем али... Господнн (’има ее од тога „али“ мало збунп, незнајућн управо како да наетави та:. срећно започету реченнну' алн према стању ствари. оваво какво је, мп иемамо од ерца порода. — Ах, како је 1>о* по којп пут немидостнв — уздахну госиођа Военл.ка. — II Ј вирен! - додаде господнн Гнма б«»но, да бн \т«*" рећи да је уираво <>н тај којн нма на 1»<>га да жлн. — Да! додаде госпођа Гк>сил,ка глаеом којнм е нзражава саучешће у тузи. — Дакле, наставн госно шн Гима према етап < тварп, оваквом какво је, 1ругнм р<*чима п|н*ма •ракгпма, ми мм<*италн«> немамо деце. Немамо! потврдн »длучио гг»сп<»1)а Носнл<н ту тако просту нетниу — Па шта мнслнш када бц <»в<» детс. к<»је нам » еам Г»ог ставио пред мрата, уев»>|нли н <*шеп>валн/ Гоепоћа 1><*епл.ка, цред овим тпко круппим предогом, шуире озбнл.но промпели па се ш тнм обрати тгпи!.е\ на евога еуируга; — Геци ми ш\ји|н*. је сп ли тн сшуран да ми иећмо иматн деце? — а.1п т>> шгппм* п.н-тави тон<»м, к<<јим бц о нрнЈИке кредитор узвнкиуо у очајал.у св<»ме ту жнику: . \ма. »р однста ВИ п«* мнелнте ваш дуг иеплатитн?!" Гоеподин Гнма погледа шОпјм* у Неделка, пог.тдом којнм чом**к гледа иеплаћену м**иицу. слеже рамевима и шш» се опет на „етан.е етварн *>накв<» какно је* ц ма Ги»га н ње>в нј>ст. Како ее госпоћа 1нн*ил.ка ииј<* могла много даослови на Нолуи прст, увнде н < .<м.» 1д ј.>ј <•<• вал»а решавати Па тобро, Гцм«» |»ече <>на — али Ј»алм11СЛМо отоке •озЛнл.но н <Јн*л»» Ово ц^те тЈ»ебп однеп»ватп, одп\|1ГП1. аспнтатн...