Delo

' .1 . :ЈС , .. % •• * г V л анг I - I Ч '( < . г ОПШТИНСКО ДЕТК 345 — Па јесте! — додаје господин Сима. — А за што бн се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано. — Како то мислиш? — Па тако; за што ти не би на пример усвојио моју млађу сестру? Њој већ пма осамнаест година, однегована је, одгајена је и васпитана. Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом. Онје већ имао .једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала и сад би, по предлогу женином, требао да прими и другу свастику и то да је усвоји. Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити панснонат у коме би се неговале свастике н то о његовом трошку. Та га је мисао управо застрашила, он је већ гледао себе као управника пансионата: видео је у свакој соби по један клавир а уз свакп клавир по једног учитеља музике; впдео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео .је све могуће зидове претрнане анзихптс-картама; видео је где год се окренуо фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Рое81еи, видео је претрпап свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући како упућује децу а зету пребацује што их не изводн довољно у друштва илп бар што не сазива друштво у евоју кућу, те да девојке виде мало света. Пред целом том сликом, која му као студен вихар суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Недељковнћ и за тренут би готов са одлуком. Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика. Док други срећан свет правн колекцију поштанских марака, анзнхтс-карата, старога новца и у опште тако ситних ствари, њему је остало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика. II он се радије решп за прв\ но за другу колекцију. Али у ис-том тренутку, кад је већ био зпнуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет. Та га мисао шину по души н он направп глупо лпце. Ш1ЈУШм11|11Ш|1111мМ1|ТО