Delo

ОПШТИНСКО ДЕТЕ 349 — Детету има ваљада шест месеци, вндиш лп колико је, мора бпти да је било крштено — настави госпођа Босиљка. — Може бити, али то се не зна; у писму... то јест, у цедуљици коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену. — Онда се мора крстити. — Мораће — додаде г. Сима. — Знаш шта — ускликну госпођа Босиљка — ето то бп ти могао учинити за ово дете, то би било н лепо н хришћан<екн и сасвим би требало. — Ама шта? — Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете? — Ја? — учини Сима п погледа глупо у своју жену. — Јест, ти! Г. Сима се не могаде да измири са том идејом. Он је на разне начине врдао, док није изврдао, те одбио овај предлог ■своје жене, којп никако није могао усвојпти. Он, рођенн отац на да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је до сад важила само као његова бивша љубазница, да му од еад буде „кума Елза“. Не, не, то није смео усвојити! Па онда, то бп био и грех. Њему се пред очима отвори књига и он иоче да чпта чптав роман. Сети се да је један пут чптао један такав роман, како су Турцп заробили .једног дечка па овај, кад ■се вратпо, узео за жену своју рођену сестру, јер се нису познавали. Њему се његов случај учини са свим сличан овоме роману. Он, отац, постаје кум своме рођеноме детету. Али је дете ипак ваљало крстити, не може тек тако некрштено у свет. Па и то се удесило. Има ли зар згоднијега кума од учитеља музике, у толико пре, што се он већ веџбао да носи Недељка? II тако, пошто нађоше једну сироту жену, која ће дете за извесну малу награду привремено примити, послаше грешнога Педељка са учитељем музике у цркву да се крсти, пошто је госпођа Босиљка изабрала да му се да за спомен мужевљево име: Сима. II тако општинско дете би и по трећи пут крштено, ваљада -за то што „три пут Бог помаже“. 23*