Delo

848 Д Е Л 0 Друштво за находчад? Не, не постојн али... впдпш, то је дивна идеја. Знаш ли ти, Босиљка, да је то дпвна идеја? — Која? — Па, та твоја идеја, ндеја да се образује друштво за находчад. — II г. Симу озари неко задовољство због те идеје која га очас освоји. — Па од куд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно. — Идеје се тако рађају, драга моја; са свим случајно, уз разговор, уз реч. II, ја ти дајем реч да ћу настати да се та пдеја и оствари а ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја. II загрејан ндејом и оним интимним разлозима, са којихје он исту тако оберучке прихватио, госнодин Недељковић пође крупним корацима по соби, замишљајући идеју већ остварену а Недељка као питомца број један друштва за находчад. Са свим, то је идеја коју треба остварити; за што је не би остварили — наставио је г. Сима да резонује гласно п више за се — Пмамо друштво за нануштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате. Па онда, имамо и друштво за старице, и то је лепо, врло лепо. Али, за што не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама. Док је господин Спма сам себе све новим и новим разлозима освајао п раздрагавао, госпођа Боснљка умилостиви се п сама да поигра са Недељком, пружајући му лепезу своју, коју је Недељко трнао у уста. Њој, госпођи Босиљки, и ако није било суђено да рађа децу, нзгледа да је било суђено да рађа бар идеје; јер, играјући се тако са Недељком, она се сети нечега што г. Сими није никако пало на памет. — А је ли ово дете крштено, богати Симо? — Крштено? То не знам, у цедуљици не пшне нпшта о љеговом имену. II ако је ту цедуљицу написао учитељ музике под диктандом г. Симиним, ипак је г. Симаказао истину, јер и у писму које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било нн речн с тога, што је и Елза заборавила да запита своју матер, Јулијану пуцерку, о тој сптној околности. У осталом, у Елзиној историји и нпје била главна ствар пме, већ само дете.