Delo

ОПШТИНСКО ДЕТЕ Зб^ Лрошло је тако, носле крштења, и недеља и две недеље дана, што је био као некн одмор после онпх бура у душн г. Симе Недељковића. А кад је нрошла и трећа недеља, г. Спма поче ионова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у прошлој глави овога романа. Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења и након тога месеца г. Недељковнћ би потпуно на чисто с тим, да треба пристуннтн остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад. Још недељу за тим, размншљао је г. Недељковић и о начину на којп бп то постигао и најзад, нашао је да је то врло проста ствар. Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. находче, већ постоји п сад не треба ништа више, до написатн правнла, сабрати л.уде, образовати одбор н ствар је готова. Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао н брисао, допуњавао и поправљао једно писмо пуно лепих израза, којима позива у конференцпју све племените људе да сс здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману. Та конференција виђенихљуди, имала се састати у „Грађанској КасишГу кроз недељу дана. Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Нустите децу к менн!“ Кад дође дан конференције, г. Недељковпћ праћен учитељем музике, који је такође био јако заузег за остварење ове идеје, кренуу „Грађанску Касину“ тачно у 10 часова пре подне, када је конференција н заказана. Ту затече још два три господина од позватих и нестрнељиво очекиваше да п други дођу. Бадава се прн сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је и учитељ музике два трн пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, пде ли ко год, не дође нико. Шта је могао г. Недељковић. него да конференцију одложи за недељу дана доцније. Тако, од крштења Снмеоновог на до састанка конференцпје, нрођоше пуна два месеца а након тога састаде се најзад конференција. Сем једног или двоице, дошли су сви, на конференцију иозвати. Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стшпте руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете. II ја сам, док сам бно млађи, врло често размишљао н управо бринуо се, шта