Delo

352 Д Е Л 0 бн се могло за находчад учинити, но сам нанустио ту мисао од како сам остарио. Хвала вам и честитам вам!“ — То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци. Дошао је за тим н г. Станоје Лекић професор математике, који је познат са болестп: што воли у сваки одбор да уђе. Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара (иначе седи у Палилуди), кола јахача, грађанскекасине, певачког друштва а покушао је био да се кандидује и за одборника женског друштва и .једино због свога пола није успео. Дошао је и г. Срећко Оетојић, начелник окружни у пензпји, којп одмах изјави да се он у тпм стварпма т. ј. у находчадма не разуме нп мало, али г. Сима му објаснп да је он управо за то позван што пма свастику бабицу. Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живити; па онда г. Паја Станојевић, човек врло племенит, за кога се каже да је све својеимање оставио на добротворне цељп, док његова комшиница госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену. Дошао је п г. Рајица Радосављевић, којп је н ако се никад није у животу женио, имао ипак .јако развијепе роднтелжке осећаје. Дошао је и г. Тома Петровић трговац, којп се преко „Српских Новина“ одрекао евојих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Симп Недељковићу н додао: „Ја се врло радо примам н усвајам ту племенпту идеју, јер мп смо збшва позвани да се старамо о туђој а напуштепој деци!“ Дошли су још врло многи угледни људи и мање више свп су одмах изјавили да се слажу са самом идејом а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене. Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, којп је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао. Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекпнуо је г. Симу у два маха узвицима: „Тако је, тако је!“ У другој половини говора г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио“. Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да уњему пропадне један угледан грађанин. Међу тим, ако се то дете преда опиггинп н ова га.