Delo

УСТАНОВЕ СТАРИХ ГЕРМАНА 361 Римљани су први пут дознали за Германе из путннх пзвештаја Питеаса из Масилије (сад. Марсеља) 250 г. пре Хр. којн .је путовао лађом у Источно Море и упознао Германе којп су становали на обали Пст. мора. Доцније су дошли Рпмљанн у лични додир с Германима, кад су ови почели учадати у рнмску државу: првн је такав био упад Цимбра и Теутона 113 год. пре Хр. За тим долазе Цезареви ратовн у Галији (57—50 пре Хр.), Друзови походи (12—9 пре Хр.), Германиков поход у Германију (14—16 после Хр.) и т.д. Земље које су Римљанп освојили од Германа биле су подељене у пет провинција: Сгегташа рпта илп бирепог (Горња Рајна), Сгегтата ^есипба илн 1п1епог (Средња Рајна, од Келна до Мајнца), бегташа 1егПа (Швајцарска; али .је само један део њен био насељен Германима), ВеђДса рнта (предео око Мозела са резпденцијом Тријером — Аио-иМа Тгелдогшп н Ве1отеа ^есипТа (на горњем Масу гл. место Ренс). Германи се деле на Петочне и Западне. Псточни су скандннавскп и готско-вандалски Германи. Тацпт и Плинпје деле западне Германе на трп гране, које воде порекло од Туиска и сина његовог Мануса. Те су гране: Пнгевони1 (1п^ае\'Опеу), који су становали поред Океана, Истевонп- (Маемопе*) са седиштем на Рајни н Хермиони1 2 3 (Негт10пе8) у унутрашњости Германије. Сем свестн да припадају истоме народу, овн огранцн германски нису имали никаке чвршће међусобне везе: нису имали чак ни заједничког имена: име Герман је Келтскога порекла (разна тумачења о значењу тога имена: „суседи“, „људи са Истока“, „викачп у боју“), н онп су га тек доцнпје сазналп од Келта. Опште име Немци — ОеиНће, готскога је порекла (1ћшс1а — народ), појавило се тек у X веку, под Хенриком I, када су се немачка племена ујединила у једну државу. Најстарија је политичка организација код Германа племе (ст1аз), које се делило на жупе (ра§1). Племена .је било с двојаком формом владавпне: монархиском и републиканском. Племена с републиканском владом нису имала у миру свога поглавара, већ су у случају рата биралп херцога (с1их). Иначе је свака 1 По свој прплпцп лоцнији Саксп п Фризп. 2 Доцоији Францн. 3 Доцнпјп Баварци. 'Гпрпжани п Швабе.