Delo

Д Е Л 0 862 жупа имала свога кнеза (рппсерв), који је постајао избором. Кнезови су управљали народннм зборовима, чији је задатак био да решавају правне спорове. Свештеници су имали дужност да сазивају племенске зборове (1ћто\ таПив, таћа1), који су обично држани у одређене дане (сег11в сћећив), обично за времс новог или пуног месеца. 0 предлозима, којн су имали изнетп пред племенски збор, посаветовали су се прво кнезови. Сваки је од присутних имао право да слободно искаже своје мишљење. Гласање севршило виком и лупом оружја. На овим су се скуновпма доносиле законске одлуке, бирали херцозн (или у монархиским нлеменпма краљеви), судило издајницима, плашљивцима и опасним људима по државу; сем тога су сваке године представљани младићи који су дорасли за оружје. Кнезови, крјп су биранн пз племства или измеђ слободннх Германа, сем задатка да руководе жупским зборовима и учествују у племенском саветовању, били су старешине над четом коју .је жупа давала („стотина“ сеп!епа). Онн су једино имали нраво да нмају сталну оружану пратњу (сотКаШв, ОенпнЈе). Момци који су били у овој кнежевој пратњи живели су у мирно доба у његовом дому, а у рату били су му телесна стража. Онп су му се заклињали на верност, и тежили да у битци не изостану иза кнеза; надживети погинулога кнеза била је вечпта срамота. Као што каже Тацит, онп су били кнезу у мпру дика у рату заштита (т расе Тесив, 1п ће11о ргаетсћит, Оегт. XIII ). Ова установа кнежевске иратње, основане на верности, јесте један од најважнијих момената прп доцнијем иостанку феудализма, а у исто време характеристична црта за германско схваћање монархиског принципа. У монархиским племенпма етоји на челу племена краљ (кипт^) кога племе бира на цео живот изједне нарочите иородице, у којој је то нраво наследио (герта вИгрв). Тацит велн: ге$?е* ех поћШШе, сШсек ех \чг(и1е нитшК, што значи, да ,је и код ових нлемена биран у време рата нарочпти херцог, н да је тај избор учин.ен с обзиром на личну способност. Поглавито су Нсточнп Ј'ермани имали краљеве, али су их доцније почели бирати п Нападни, тако даје постала одлика за племе имати краља. Не може се доказати Зибелово мшнљење, да је прп стварању краљевства било рпмскога утицаја. I ермани су у главноме били подељени па трн сталежа: слободне, полуслободне и робове. Слободнп Германи (ГгШпр-еи КегЈеп) су једино уживали сва политичка права, и могли су бпти