Delo

УСТАНОВЕ СТАРНХ ГЕРМАНА 368 бирани за кнезове и војводе. Међу њима се образовала нарочита једна класа, племство, по свој прилици без нарочитпх политичких права. Неки старији научници (Савињи, Ајхорн) држали су, да .је племство престављало нарочити сталеж, строго одвојен од осталих и са наследним привилегцјама, док другп, новијег времена (Вајц, Брунер) мисле, да стварне разлике између племства п слободних Германа није било, него се сва разлика састојала у томе, што су нзвесне нородице ужнвале фактичко поштовање од јавнога мишљења. Исто тако племство није пмало никакве свештене прерогативе, нити су у опште Германи имали строго одељену свештеничку касту као ннр. Гали. Полуслободни (1Ш, 1а2/л, код Бавараца и Лангобарда акШ, акНопев, латински ННегП) имали су нрава на непокретну својину, али су билн у нзвесном зависном положају од слободних: бпли су везани за земљу, нису се могли орођавати са слободним, а сем тога су били искључени из народних зборова н војне службе. По свој црнлицн, то су били остаци племена, које су Германи нокорили. Њихов .је положај био много бољи код Саксонаца п племена са краљевском влашћу, где су могли имати политичких нрава, и у служби крал>евој доћи до већега ранга. Робови (8ег\Л, 8сћа1ке) сматрани су, као и кодРнмљана за ствари. Били су потнуна својина господарева, али је господар морао одговарати за њих, ако су учинили какву штету. Иначе се постуиало благо према њима. Могли су иматп кућу и женнти се, а деца су, наравно, опет остајала робовн. Ако .је роб добио од госиодара земљу, морао му је за то отплаћивати у натури. Робови су могли постатп слободним само одобрењем племенске скупштине. Ако је роб само од господара пуштен био у слоооду, постајао је једино полуслободан. Робови су ностајали од ратних заробљеника илн услед својевољног ступања у ропство, на пр. ако неко прокоцка своју личну слободу (ц-егт. с. XXIV.) Углавноме германско уређењеноси демократско обележје. Слободни нмају потпуна права и подједнако учешће у државној управи. Сваки.је слободанГерманацимаонепокретногимања, било сам, било у заједницн са својом фамилијом. За време рата свн су способни Германи били обвезнн на војну службу. Борили су се удружени у чете по братству н племену, у чему Тацитвидиподстпцај за храброст. Коњаници су важилн каоотменијавојскаибилису ноглавито из нлемства. Германи су већином били пешаци, п само су се поједина племена одликовала својом коњицом. Војска је Дело кн>. 24. 24