Delo

УСТАНОВЕ СТАРПХ ГЕРМАНА 365 готово ништа радили, само су мпслили на лов, игру, рат и јавне нослове (^егш XV). Установа мира одржавала је у међусобној заједници разне германске Лхупе и племена. Свака повреда права било према појединцу, било према целини, сматрало се као повреда мира и била је кажњива. Казна лишења слободе није постојала. Највећа је казна била смртна, која је обпчно изрицана заиздајство земље, а после ње искључење од мира (мшг^ив), при чемује кажњени губио имање и био искључен из братства и општине. Ова је казна могла бити замењена накнадом штете (сошровШо, уаП81асНо), при чему је један део одштете припадао краљу или племену (јтесћњ, 1‘гес1а), а други део оштећеном или његовој породици (\уег§еМ). Слободни су ималн право на два пут већн „вергелд“ од полуслободних, а племић опет на два пут већн „вергелд“ од слободних. Ако кривац није био у стању да да •одштету, то је морала његова фамилија да учини за њега. У извесним случајевима постојала је самопомоћ (Шс1а, Рећс1е) н крвна освета. Ово су карактерне црте германских установа до сеобе народа, даљп развитак појединих институција различан је код разних племена, што највише завнсн од тока њнхове сеобе. Сем Саксонаца, Фрижана и Тиринжана, који су остали наистим местима, сва су остала племена по хунској навали променула своја седишта. Готи, који су прво становали око доње Висле, па после на доњем Дунаву, поделише се овде на Источне <ост) и Западне (вест) Готе. Вестготи иду преко Италије (410) у јужну Француску п Шпаннју, где оснивају државу, Остготи нду у Горњу Италију, Вандали н Алани преко Рајне иду у Шпанпју, а одатле у Африку: Алеманн и Швабе (раније Семнони) са седиштем између Одре и Елбе, настањују се носле дужих бораба у Елзасу, Виртембершкој, Бадену и Швајцарској; Баварци су прво становали у данашњој Чешкој, а по том око средњег н горњег Дунава, иза Аламана; Бургунди су становали прво између Одре н Висле, по том око средње Рајне и напослетку у сливу Роне; један део Сакса, са Англима п Лнтнма прелази у Британију (449). Сеоба се завршава Лангобардима, који долазећи са данског полуострва насељавају 586 сев. Италију на место Остгота. Франци су са седиштем били на средњо.ј и доњој Рајни, подељени на салске (приморске) п рипуарске (рајнске) Франке. Крајем петога века оснивају онп