Delo

366 Д Е Л 0 јаку државу у сев.ист. Француској и узимају на се вођство над осталим германским племенпма. Према променама, које су се код појединих племена у погледу на установе извршиле, можемо их ноделити на три групе: северну, источну н западну. Главна је пак карактеристика за већину јачање и ширење краљевске власти. Северна је група (Сакси, Англи, Лангобарди) најдуже остала при онаквимустановама, какоих јеТацит оппсао. Краљевскавласт није могла овде још доспети до онога значаја, као код осталих група: краљ нпје господар земље, а херцог, биран за време рата, има још једнако самосталну и равноправну власт краљевској. За нсточну групу (Готи, Вандали, Бургунди) је карактернстичан необичан развитак краљевске власти. Различна се нлемена скунљају у веће комплексе на челу којих стоји краљ нз каквог знатног н великог нлемена. Сва ова племена сачињавају велике војске од народа: не улазе сад Германи као пре, у римске областп тражећи земље п пашњаке, већ као војнички организоване масе. Трећу групу представљају Франци н Алемани. II овде ностоји краљевска власт, али она не обухвата тако велпке комплексе племена као код Гота и Вандала, а поред краљевске власти ностоји народни чиновник, тунгннус, са судском влашћу. Земља пак припада сва краљу. Као што се види, у ово доба нмају сва германска племена (сем Саксонаца) краљевску власт над собом. 0 иостанку краљевске власти пма различитих мншљења. Зибел1 држп да су вође помоћнпх герм. трупа у римској служби закључпле с римским царевима уговор, по коме су онп постајалн краљеви над трупама састављеним из њнховнх момака, братства п најамника. Вајц и Дан1 2 држе, да је кра.љевска власт германског порекла, јер је и у доба Тацитово поетојала на извесинм местима. Вероватно је, да је краљевска власт постала на тај начпн што се по смрти једнога изборнога краља бирао п.егов син или наследник, и тако се постепено утврдила краљевска власту.једној породици. Наравно, да је рпмски утицај могао само учврстнти и убрзати развптак краљевске власти. 1 Н. у. 8уће1. Еи1»(,ећип# <1е« <1еић>сћеп Кош&Цип«, II нзд. 18М. 2 <1. \\’ а ј /, Беи(бсће УеЛавбип&б^ебсћЈсШе Р е П х 1)аћп. 1ће Кбшце <1ег (јегтапеп 6 св. 1861—71.