Delo

368 Д Е Л 0 луслободан човек могао је нматн „вергелд“ слободнога, а слободан племнћски „вергелд“. Код Франака је само краљ имао права да има пратњу — „антустрионе“, код осталих Германа свако, који је био у стању да издржава таку пратњу. Нарочито су англосаксонски краљеви, који су пмалп велика имања и нриходе, држали велику пратњу, која им је била заклетвом обавезна на безусловну верност, те су на тај начин могли још више да свој углед и моћ утврде. Пратње су краљевске имале обично 2—300 људи,: „они би“, вели Амијан (XVI, 12) „сматрали за срамоту да краља надживе и да не умру за њега.“ Главна се актнвност кра.вевске власти састојала у рату. Краљ је имао право да управља над свом војском, н да одлучује о рату и миру, К‘раљ шаље н прима посланике, њему припада сва освојена ненасел»ена земл»а. Сва се ратничка снага германскнх краљева трошила у борби иротиву или за римску империју. Многи су краљеви били у служби римској, н готово .је цела западна римска војска била састављена од (|)раначких п алеманских Германа. Да завршњмо са прегледом органнзације германских држава, које су постале на римском земљишту. Овде је најважнијп однос Германа према римским староседеоцима, провннцнјалима, п начни насељавања. Сеоско сестановништво лако навиклонаварваре, док су се градови изоловали од своје околине и живели са свим одвојеним животом. Германи су у прва времена већину становништва или нротерали или побили, а остатак учинилн робовима (тако Вандали, Алемани, Англосакси п Франци при заузећу рајнске обале). После су били мпрољубиви према староседеоцима и одузпмали им онолпко земљишта, колико је за њих било потребно, а уз то извесан део од куће, баште, алата, стоке, робова. Разна герм. племена поступала су при томе разлпчно: тако су Вестготи заузимали 2/з целокупног нмања, ослањајућп се за римски пропис од 388, о кантоновању војске, по коме је уступана војнику од домаћина трећина куће с иринадлежностима; Готи су узимали за себе две трећине. Остгоги су узимали само трећину, Бургунди половнну. Лангобарди нпсу узималп нпшта али су им Римљани за то морали плаћатн. Германи су оставили нровинцијале да жнве по своме нраву. Слободни Римљани остајали су и дал>е слободнн, н могли су, доцнпје, стунити у краљевску службу (гецтз сотчса Котапш). Само су Римљани добивали половину (100 солида) „вергелда“ слободног