Delo

УСТАНОВЕ СТАРИХ ГЕРМАНА 367 Пошто су сад краљеви владалп над више ст!а1ез, то је краљ имао у свакоме племепу (сдуИаз) своје намеснике. Било их је но два: сЈотебНсиб за управу над краљевским добрима и граф (ртаПо, »тарћш — управник) за јавне правне односе. На првоме је месту имао граф да одржава у племену мир, штитн право н извршује казне. Само није могао доносити осуду, јер је то било право целога народа.1 Свп слободни Германи „стотине“ (рао-цз код Тацита) састављају суд, који се зове пГаПив а председава му један између њпх који се назива Ипт^пшб. Суд је остао као и у старо време; народни суд и јаван! Нижн чнновнпци, потчињени графу, зову се басећагонез (баронн). Није тачно утврђено, какве су функције ималп баронп: Вајц држи, да су то чиновнпци које краљ именује, да врше надзор над правосуђем, 2ош1 2 их сматра за краљевске чиновнике, потчињене графовима, ко.ји имају дужност да извршују осуде. Сем народннх судија нмао је граф право, да нанменује извесне суднје; то су гасћтћигрд. Суд је имао, дакле, само да донесе осуду, а егзекутивну власт вршилн су краљевски чиновници. Сем судске власти, преко својих чиновннка, краљ је имао да штити безбедност својих сународнпка. Дркве, странци, ослобођеници п они, који нису нмали своје фамилије, да би се могле ва њих заузетн, тражили су нарочито краљеву заштиту, и така су лпца била нарочито од сваких повреда штнћена. За ту милост, та су лица стајала у нарочитој обавези нрема краљу, давајућп му нарочитн новац за заштиту или поклоне у стварима. Краљ се могао одрећи заштите, ако се дотични показао недостојан, нпр. не покоравајући се судској осуди. Код Остгота били су краљевскн заштићеници у особнто повољном положају: билп су стављени под заштиту нарочитих чиновника и за њнх је постојао нарочнтн дворскн суд. Као што је краљева заштита била многима од користн псто је тако било веома почасно бити у служби краљевој. Свн Сви људи у служби краљевој. Свп људи у служби краљевој, не само графовп и барони већ и слуге (риеп гецтв) и краљева пратња, „антустриошГ, (апћњШопее), уживалн су нарочито одликовање и нмалп троструки „вергелд“. На тај начнн један по1 Францускл историчар Фпстел де Куланж тврди иротивно свима осталим научницима, да је граф био ин1ех у римском смислу те речн. 2 К. 8оћга: Ше аЈШеиГсће Кекћб-ипб ОегЈсћкбуегГаббипр: 1871.