Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊПГЕ II Р Е в о д с по.гскогл ПРВА ЦЊИГА (НАСТАВАК) II опет му дође да сво.ј штап на иарчета изломп. Сад је увидао да је та девојка била готова да му се преда и душом н срцем, а он је њу тако тешко н осетно обмануо, да намти док је жива животом. Што је продао примање то још није ништа, али што је продао оном човеку, који купује у онаквој намери, у каквој Машко купује, то је толико исто као и да је њој самој казао: „Нећу те; пођн за њега, ако ти је воља.“ Како је то само страшно разочарање за њу, после евега оног што јој је говорио прошле недеље, после оних пријатних, искрених речи, којима се ишло на то да се косну њенога срца. Могао је он сад понављати до миле воље: да га оне ни чим не обвезују, да при првом познанству и у првом разговору, човек само помаља рогове, као пуж, да видн на какво је земљиште наншао. Ништа то сад не би њега могло утешити. А он тада не само да није био вољан правдати се, него је био готов сам себе ошамарити. Први му пут сад изађе јасно пред очн, да би могао добитн и њену руку и њено срце, и у колнко му се та могућност представљала реалнијом, у толико му се губитак чинио све више и више ненакнадим. II најзад, од читања оног писма поче се у њему неки нов нрекрет Н»егово властито умовање о том. да му