Delo

Д Е Л 0 380 и појачава нарочито женидбама нспреко границе. Немачки сејезик свуда сматра као вишп, и он је чврсто ухватио корена и норед црквенске зависности од Прага. Тецнеру се чинп да није већ далеко време кад ће цео Ншпте1 (Ното1е) опет ностати само немачким. Историја евангелистичких Чеха почиње онде где престаје псторија католичких. Хуснтско основање бћгаибзепеу (за време краља Ђ. Подјебрада) данас је чисто евангелистичко, има у парохији својој 600 душа. Ту се сваких четрнаест дана служн служба на чешком. Данашњп парох нм је Немац, иретходник му беше Чех. Прво се доселише само четворица, затим дођоше четирн нородице чешке, а после већ и више. Остале колоније су творевнне Фридриха Велнког. Он ирими прогоњене евангелисте из земаља Марије Терезије. Год. 1742 дође му око 1200 евангелистичких Чеха и Мораваца у Мипз1егћего-. Али је он имао само добру вољу оца свога, а не и средстава његових. Од тих дошљака распоређено је на 30 села у минстербершком срезу п о села у стреленском 190 породица са 614 душа; остало на гросвартенбершки и тарновицкп срез. Многн су се н уклонили одатле, јер је земљиште врло мршаво. Најзначајнија п најјача је така колонпја нарохија Ннззше12. Има 4000 немачких и чешких евангелиста нз Хуспнца, Горњег, Средњег п Доњег Подјебрада, МећИћаиег-а и Чеха пз 81гећ1еп-а и околине. У самом Хусинцу има 1502, у Мелтајер-у 121, у Подјебрадима 928 евангелиста. Подјебрад су основалп чешке добеглпце 1749 год. којн се настанише блнзу Стрелена, па множећн се и ширећп се захватпше и Мелтајер. Год. 1766 им је (седамдесетпни породица) уговором устуиљен краљевски мајур Мелтајер од 1014 јутара. Свака је породнца добила на градњу потребних зграда 20 стабала из краљ>еве горе, а камен пз мајдана на мајуру. Се.то је требало да се назове Нови Подјебрад ((ХенросИећгас!) алн се због развучености насеља огранпчшне три села. Порезе нису плаћали, а нису ни кулучилн. Све док се не уведе општа војна обавеза били су је слободни, алп . су се ретко користили тиме, јер су свн врло храбри и добре иатриоте нруске. Чешки се језик нпак одржао, јер се обичпо жене међу собом. Али је потпуно понемчење само питање времена, ношто немачки језик, као школски и обртни, па и црквени, бар сваке треће недел^е, све вигае осваја, потпомогнут близином града, с којим је јак саобраћај. Приметно се и у породнчни језик увлаче чисте немачке речи којима се само дода