Delo

БАЛТИ II СЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЈ 379 је био и обласни судија, трп немачка села с парохијским црквама спомињу се већ од 1269. Понемчавање н унапређивање наставља се и иод Пшемислићима, п даље, нарочито за Карла IV. Мање је успеха имало Германство у јутозападном крају данашње грофовине Глаца, с оне стране планина, у северном Хумелсхершафту. Онамошњи од Глаца прилично независчш власницп као Раштс-и (од 1322) и Јапо\чс-и (од 1400) билн су ватрени Чесн. II они су крчили и насељавали. Тако су на пр. сељаци нз Ломнице дотле морали крчитн док им сесије (НиЈеп) не посташе колике н у суседа им; па и план и начин грађења домова и села какав је у Франка немачких добиваше све више примена. Карло IV, којп се тако живо трудио да немачке грађане, ритере п сељаке заштити н обезбеди од словенског племства, нпје био толико моћан да успе у томе код хомолских господара (НшпшеКћеггп). На против, они свом силом настојаваху да и немачке сељаке потпуно себи подчнне. Тико \\ Раптчс успео .је 1350 код немачких свештеника, да Чесима обезбеди значајна права црквена. Од немачког Кешегг-а (Кетћагег 1324) поста 1366 чешки Визбшк, Тзсћегћепеу (1354 Хгтпеу) назван је чешки (сегуепу), замак ГапЈћЈеЈе (ћапсНгеТе 1366) носта Нопго1е. Један од Кетегг-ских свештеника морао је знати чешки. Почехивање се настави н даље свом снагом. Глацки грађани додуше узбијаху то и накнађаху својом немачком поротом којој се и становници хомолски подвргоше, али нешто одвојеност овога краја, па чешка позаднина, па чешко племство, не дадоше Немаштву главе дићи. У горовнтн овај крај довођаху досељеннке чешке, који подизаху врло збијена села. У Хуситском рату било је н на овом земљишту војевања. Хинко Крусина Лихтенбершки поста господарем Глаца, који је краљ Ђорђе Подјебрад 1453 прогласио грофовством. У његово време .је основана п онштина хуситска Зћапззепеу. Ово је грофовство више пута мењало црквенеку боју: 1471 се покатоличи, 1526 нолутерани и 1630 опет покатоличн. Године 1764 ирипаде Шлеска коначно Фридриху Великом. Поче нов иолет, напредак, нарочито за евангелисте. Али се одржа и Тзсћегћепеу-ска општина. Њој припадају бања Сисћжа п Јакоћо\чс, има до 5300 душа. Данас у њему служи литургију Немац, који прима и чешке псиовести, тако да је ненотребна тражња Чеха. Језик у школи је немачки. Осем чиновника и трговаца говори се обично у кући још чешки, а то се одржава Дело књ. 24. 25