Delo

БАЛТИ И СЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЈ 887 је у области ОбгШг још 57 ђака лужички и немачки у срезу Ко1епбпго' 847 а 1751 само лужички, у ср. Ноуегзмегба 852 а 2109 само лужпчки. Доњолужичана под Бранденбургом имало је 38.245. У котбушкој области има 57,67% Лужичана. Ту је 1891 г. говорило ђака 2700 немачки, 744 немачки н лужички и 5465 лужички, а у целој маркгрофовинн 33.465 немачки, 1630 и лужичким 6224 лужички. У Пруској (Бранденбургу и Шлеској) има Лужичана евангелиста 65.092 и 2789 католика. Историја Лужичана од почетка је историја њихове подјармљености. Нађени црепови од судова и др. трагови су њихове врло старе културе. Око 630 спомиње се Лужичанин Г)ег\\гап као савезник чешком Саму. Карло је Велики, чини се, био с њима у пријатељству, али су носледњим Корловићима досађпвали нападима. Укротившн Маџаре Хајнрих I обузда и Лужичане, маркграф му Геро премрежа Лужицу војском, војничким друмовима и станицама. Свакојако је само гатка да је овај оштри п безобзирни човек погубио 30 кнежева лужичких на гозби једној. Године 965 придружише Лужицу епархијн мајсенској, а пре тога је била у бранденбуршкој. Године 1002 мораде .је Хајнрих II уступити пољском краљу Болеславу Храбром, и последници је његовн држаху до 1032 године. Тада је добшне кнежеви Ветини и Гројнћи, вазали чешкп, од којих су први господарили у њој до 1304, а под Венцеславом II био је као његов вазал и Ото, ■бранденбуршкн маркграф, господар у једном делу (1250). Године 1180 бпо је у Лужици устанак, који је п Хајнрих Лав потпомагао, али се стање њиме ништа није изменило. Ио старинама нађеним у Лужици, којпх се највише чува у музејима герличком и будишинеком — добивамо врло лепу и ннтересну слику жнвота, рада и богата промета у овој земљи у то старо време. Нарочито се одликују просто а врло укусно и разнолико, обилно шаране урне, па разно оружје п оруђе у облицима, какви су често и данас још у употребп. После Асканијеваца завлада 1346 Горњом Лужицом чешки краљ Јован, а Карло IV и Доњом. Уз Чешку и Аустроугарску остаде Лужица све до Прашког Мира 1635. Тада еаксонски курфирст опет поста господар Лужице, а на Тилзитском Миру добн •саксонски краљ и котбушку област која му недостајаше. Год. 1815 мораде Саксонска предати Доњу Лужицу и шлески део Горње краљевинп Пруској.