Delo

Д Е Л 0 388 Али ако се на једној страни показује само губљење језика п самосталности, на другој се истпче културни напредак, увећање благостања. Рад немачких дошљака за Салијеваца био је од велике корпсти земљи, ма да не и становннцима. Истина стари „жупани“ и „витези“ бивалп би уздизанп на све части, чим бн се показали достојни немачке службе, чина; алн са простацпма није било тако. Гонише их из еснафа и градова, језик им хоћаху уништити. У калфенска пнсма убележавало се као нарочита препоручна одлика да је тај и тај „од добре немачке крви а не од вендске“. То баш Лужичане није тако ни жалостило, јер су они од старине ваљани грнчари, кројачи, обућарп резачи у дрвету, а имађаху доста муштерпја међу својом браћом. Па се онда и не кидаху да буду што више него сеоске дућанџије н тежаци. Године 1500 Јоаким I изједначи Лужичане с Немцима и наредп на пр. да у Гпскап-у сме н Венд радити занате као и Немац. Много је горе било с језпком у служби Божјој п на суду. Године 1246 наређено је да Лужпчанп у ГћеЈогГу буду пзгнани, ако се не одрекну незнабоштва п службе своје. Год. 1293 забранп Бернхард II вендскп језнк на суду, то псто под смртном казном 1327 граф Фридрих у Лајпцигу, Двикави, Алтенбургу; то исто у Мајсну 1424 и у Либенави 1430. Услед наваљивања, досељавања Немаца (Бавараца, Тиринжана, Саксонаца и др.) у XIII веку (у XII пх готово н не беше псточно од Лабе) почиње непрестано понемчавање овог краја. Становнишгво лужичких села је тројако; осем немачких поседника ритерских добара, гостионичара, занатлија осем чиновнпка пма највише сељака. Ирви су стуб Германству, нарочито гостионпчари. У крчми се развијајаван живот, нзкрчме, поред које је обично дућан, продиру у лужичко село новп иропзводи немачки. Ту су новине, слике, наредбе. Од немачког чииовшпнтва проднре врло јако Германство у куће лужпчке. II ако парох и кантор с великом љубављу гаје лужпчки језнк и обичаје, опет.Тужнчани увиђају колика је вредност у знању немачког језика. Момак у граду добпва бољу плату, девојке се удају за немачке занатлије н чиновнике. Девојка улази у панспонат као Лужичанка, а нзлазн готова Немнца. Понемчавању много помаже служба у војсци. VIIVII Полабљани. — Становалн су у доњем Полабљу, граничнли се на југу неиосредно с Лужичким Србима, на североза-